Freska_Istorija 1 SS

III
3
УСПОН МАКЕДОНИЈЕ И НАСТАНАК
ХЕЛЕНИСТИЧКИХ ДРЖАВА
Након завршетка ове лекције моћи ћеш да:
• oбјасниш како је окончан класични период грчке историје и како је почело хеленистичко доба;
• одредиш које су иновације у ратној техници и војној организацији довеле до тих промена;
• сагледаш и објасниш последице освајања Александра Великог;
• разумеш узроке распада Александовог царства;
• наведеш и препознаш на карти најважније хеленистичке државе.
МАКЕДОНИЈА ПРЕ ФИЛИПА II
У
другој половини IV века п.н.е. на тлу
Македоније покренут је низ невероватних
догађаја, који ће изменити лице античког
света. Окончало се класично доба Грчке
и почело је хеленистичко. Македонија, раније
слабо и нестабилно краљевство на северу Грчке,
постала је под краљем Филипом II водећа држава
Грчке и читавог Балкана. Под његовим сином
Александром, постаће најмоћнија (и највећа) држава
читавог света. За разлику од ранијих асирских
и персијских освајања, која су трајала деценијама,
или каснијих римских, за која су били
потребни векови, Александар је освојио читав
простор од Дунава до Инда у периоду од свега
десетак година. Распад ове државе по његовој
смрти био је подједнако брз, буран и насилан
као и њен настанак. Из те борбе су настале хеленистичке
државе које су постојале на простору
источног Средоземља и западне Азије од IV до
I века п.н.е.
Античка Македонија обухватала је простор
у данашњој северној Грчкој, између
падина планине Олимп на југу и реке Стримона
(Струмица) на северу. Њено средиште
је било око доњег тока река Халиакмона
(Бистрица) и Аксија (Вардара). У време када
су се Спарта, Атина и Теба бориле за превласт,
овом земљом је већ вековима владала
династија Аргеада. То је било неразвијено,
патријархално краљевство, чије уређење
и друштвени живот су подсећали на грчке
заједнице хомерског доба. У Македонији
је било мало правих градова. Установе које
су окупљале народ биле су краљевски двор
Македонски војници наоружани сарисама. Фреска из
гробнице откривене у околини Солуна, IV век п.н.е.
122
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.