Freska_Istorija 1 SS

VI
Одломци из историјских
извора и историјске
литературе
ДОСЕЉАВАЊЕ КЕЛТА (ГАЛА) НА БАЛКАН И
ИНВАЗИЈА НА МАКЕДОНИЈУ И ГРЧКУ,
279. ГOДИНЕ П.Н.Е.
Аутор овог дела је Марко Јуније Јустин, римски
писац из II или III века н.е. Одељак који следи описује
сеобу Келта (Гала) из централне Европе на
Балкан, где су накратко освојили и похарали чак и
саму Македонију. Пљачкајући, Келти потом продиру
до средње Грчке и светилишта у Делфима, где
су поражени. Њихов продор на Балкан није био
само пљачкашки упад, радило се о великој сеоби.
Више келтских племена населило се у југоисточној
Европи, нека су чак прешла и у Малу Азију.
Најупорнија племена, попут Скордиска на тлу данашње
Србије, успела су да се одрже неколико векова.
Келтска скулптура
„Гали, пошто земља у којој су поникли више није
била у стању, услед претераног умножавања становника,
да их подржава, послали су у сеобу три стотине
хиљада људи, слично обичају „светог пролећа”, да
траже нова насеља. Од ових луталица, део се настанио
у Италији, заузевши и спаливши град Рим. Други
део је отишао у најудаљеније делове Илирика, вођен
летом птица, будући да су Гали умешнији у аугурској
вештини (вештина прорицања на основу понашања
птица) од свих других народа. Пошто су се пробили,
вршећи велики покољ разних варварских народа,
они су се трајно настанили у Панонији. Они беху
дивље, дрско и ратоборно племе, и још беху први
после Херкула, коме је тај подухват донео велико
поштовање за његову одважност и веру у бесмртност,
који су прешли неосвојиве врхове Алпа, места
потпуно ненастањена услед изузетне хладноће. Пошто
су потчинили Панонце, извели су, током година,
многе походе против својих суседа. Успеси су их
учинили смелим, па су се одважили, у више дружина,
да крену, неки на Грчку, други на Македонију, пустошећи
мачем све на шта су наишли. Такав је силан
страх изазивало галско име да су чак и краљеви, и
пре него што би били нападнути, куповали од њих
мир великим сумама новца. Једино Птолемеј (краљузурпатор
Птолемеј Кераун, владао 281–279. п.н.е.),
краљ Македоније, није осетио панику на вест о доласку
Гала, већ је пошао, вођен лудилом које га је
одвојило од његових настраних злочина, да им се
супротстави са малим бројем недисциплинованих
војника, као да је ратове могуће окончати тек тако,
попут обичног убиства! Одбио је посланство Дарданаца,
које је дошло да му понуди двадесет хиљада
ратника као помоћ, па је додао и увреду, говорећи:
’Јадни би били Македонци ако би им, пошто су
покорили сав Исток без ичије помоћи, сада требала
подршка Дарданаца да одбране властиту земљу’; и да
међу војницима има људе чији су очеви служили под
самим Александром Великим и били победоно сни где
год би ишли, широм света. Када је овај одговор саопштен
владару Дарданаца, он је закључио: ’Славно македонско
краљевство ускоро ће бити принето на жртву
брзоплетости једног неискусног младића.’
Гали, под заповедништвом Белгија, послали су
представнике Птолемеју да провере расположење
Македонаца, нудећи му мир ако би желео да га купи.
Али Птолемеј се узохолио, тврдећи пред својим дворанима
да Гали траже мир јер се плаше рата. Његово
понашање пред посланицима није било ништа мање
хвалисаво него пред његовим пратиоцима, говорећи
да ће им дати мир али само под условом да препусте
своје вође као таоце, и да предају оружје, јер он
им неће нимало веровати све док се не разоружају.
Када су се представници вратили с одговором, Гали
су прснули у смех и повикали кроз свој логор да ће
он убрзо сазнати да ли су мир нудили због себе или
због њега. Не много дана после тога вођена је битка, и
Македонци су побеђени и посечени. Птолемеј, пошто
је задобио више рана, заробљен је и глава му је одсечена
и набијена на копље, па је ношена око читаве војске
да изазове ужас и код будућих непријатеља.
Сасвим мало Македонаца се спасло бекством. Остали
су или заробљени или пали у бици.”
Јустин, Епитоме историје Помпеја Трога
1. Који разлози су подстакли Гале (Келте) на
сеобу?
2. Зашто писац осуђује држање македонског
краља Птолемеја?
268
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.