Freska_Istorija 1 SS

ЈЕДАН ОПИС АНТИЧКОГ БАЛКАНА
Грчки писац Страбон из Амасије, аутор монументалног
дела Географија, посветио је читаву седму
књигу географији и историји централне Европе, Подунавља
и Балканског полуострва. Нажалост, управо
је седма књига једини део Географије који није сачуван
у целини. Ипак, и оно што је сачувано садржи
врло вредне, у неким појединостима и јединствене,
информације о овим просторима у антици. Следи
одељак из седме књиге који говори о Балканском
полуострву и јужној Панонији.
„Остатак Европе чине земље које су јужно од реке
Истер (Дунав) а окружене су морем, почевши од
крајње ивице Јадранског мора па све до Светог ушћа
реке Истре. Међу овим земљама су Хелада и народи
Македонаца, Епираца и, северно од њих, сва она племена
чије се земље пружају све до Истера и до мора
на обе стране, Јадранског и Понтског (Црно море):
ка Јадрану живе илирска племена, а ка другом мору,
све до Пропонтиде (Мраморно море) и Хелеспонта
(Дарданели), налазе се трачка племена и неки делови
скитских и трачких племена који су измешани с њима.
Али морам почети од Истера, говорећи најпре о
областима које долазе после земаља које сам већ
описао. То су оне области које се граниче са Италијом
у пределу Алпа, као и са земљама Германа,
Дачана и Гета. Ову земљу је такође могуће поделити
на два дела, пошто се илирске, пеонске и трачке
планине пружају упоредо са Истeром, образујући
готово праву линију од јадранских обала па све до
Понта. Дакле, северно од ове линије су области које
су смештене између Истeра и планина, док су на југу
Хелада и варварске земље које се с њом граниче а
које се пружају све до планинских области.
Планина по имену Хем се пружа до близу Понта. То
је највећа и највиша планина у овом делу света, која
готово по средини сече Тракију на два дела. Полибије
тврди да се оба мора могу видети са врха планине,
али то није истина, јер је удаљеност од Јадранског
мора врло велика и многе препреке заустављају поглед.
С друге стране, према Јадрану се простире готово
читава земља племена Ардијеја. А у средини је
Пеонија (приближно простор данашње државе Македоније),
која је углавном такође планинска земља.
Пеонске границе с обе стране леже на планинама:
према Тракији су то Родопи, следећа планина по висини
после Хема, а на другој страни, према северу,
планинским областима Илира, земљом Аутаријата (у
данашњој источној Босни и западној Србији) и Дарданијом
(данашња јужна Србија и Косово)...
Један део ове земљу су опустошили Дачани, када су
потчинили Боје и Таурске, келтска племена којима је
владао Критасир. Они су тврдили да та земља припада
њима, иако је била одвојена од њихових покрајина
реком Парис (можда Тиса или Муреш) која тече из
планина ка Истeру, близу земље Скордиска, који се
називају и Галатима, који такође живе помешани са
илирским и трачким племенима. Али, мада су Дачани
уништили Боје и Тауриске, Скордиске су често узимали
као савезнике. Остатак ове земље држе Панонци
све до Сегестике (утврђено насеље на Сави, близу данашњег
Сиска). Град Сегестика, који припада Панонцима,
налази се на спојници неколико водених токова
– сваки је плован – и представља природно добро
полазиште за ратне походе против Дачана, јер лежи
испод оног дела Алпа који се пружа све до земље Јапода,
племена која је уједно келтско и илирско.”
1. Која старобалканска племена помиње
Страбон?
2. Зашто писац истиче планину Хем?
ЗНАЧАЈ АНТИКЕ ЗА
САВРЕМЕНИ СВЕТ
„Већина људи претежно није у стању да замисли
другачији утицај антике на савремену културу од
онога у чијој би основи било признање античког
света за норму садашњег доба. При томе ће та иста
већина поставити питање: у чему се може видети
управо тај нормативни значај античког света за садашњу
културу и, не без разлога, одговара: ни у чему.
Заиста, зар античка паганска религија може да служи
као норма и узор нашој хришћанској религији?
Сигурно не. Можемо ли да своје државе уређујемо
по узору на античке државе, као што су атинска републикa
или римска империја? Опет не. Може ли
наша наука о природи и човеку да добије нешто
упознавањем нама непознатих, али античком свету
познатих, података? Не, или скоро уопште не. Да ли
би требало да нашу поезију, архитектуру, сликарство
затварамо у оквире античке технике те три уметности?
Не, не и не. Дакле, шта онда може да представља
антички свет за савремену културу?
269
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.