Freska_Istorija 1 SS

IV
ДРУШТВЕНИ ОДНОСИ У СТАРОМ РИМУ
Римски новац, кован у Галији, с ликом цара Августа;
на реверсу је бик који јуриша
Као посредник у овим делатностима често се
јављају установе попут храмова. Због угледа
и поштовања које су светилишта уживала,
људи су често поверавали свој новац и другу
имовину њима на чување.
Сама географија Средоземља представљала
је велику погодност за развитак прекоморске
трговине. У антици је транспорт морским
путем био бржи и јефтинији, често и
безбеднији од копненог саобраћаја. Теретни
брод са малом посадом могао је да пренесе
товар који би иначе споро преносио велики
број каравана. Копнени транспорт могао се
побољшати изградњом путева, гарнизона и
постаја, и оснивањем нових насеља. У том
погледу су се истакли персијски и хеленистички
владари, док су их Римљани засенили
гигантском мрежом својих путева. Али чак и
тада најбоље везе између Средоземног мора
и унутрашњости нису чинили римски путеви,
већ велике реке попут Роне, Нила и Дунава.
Трговачки бродови упловљавали су у њих
и преносили робу и људе стотинама километара
од морске обале. Поморски саобраћај
био је изложен елементарним непогодама и
нападима гусара, али и копнени транспорт,
тамо где је уопште био могућ, угрожавале су
опасности попут разбојника. Ни у најбољим
временима антички свет није био потпуно
ослобођен претњи као што су разбојништво,
одметници и гусари.
ПРОБЛЕМ РАДНЕ СНАГЕ
У АНТИЦИ
Ко су били људи који су вршили физичке
послове у антици? И даље је популарно
уверење да је антички свет био свет
робовласника и робова, у којем су робови
мукотрпним радом задовољавали све
потребе својих господара. Такво је било
мишљење историчара и археолога средином
XIX века. Али историјска наука је од
тада знатно напредовала и данас поседујемо
неупоредиво више знања о економској
историји старог века. Тако знамо да у већини
античких друштава робови нису били
основни произвођачи, било их је премало
за тако нешто. Рад слободних људи био је
релативно јефтин, а постојале су и полуслободне
и зависне категорије становништва,
на чији рад су државе и поседници полагали
право.
Остаци занатске четврти Керамик, која се налазила
у северозападном делу древне Атине. У овом делу
града живео је велики број занатлија-грнчара, по
којима је четврт и добила име.
Изузев можда у Асирији, током последњег
века њеног постојања, робови нису чинили
велики део становништва на Старом истоку.
У старој Грчкој они се понекад срећу као
радници у пољопривреди и занатству, али
врло ретко. Већина робова за које чујемо
била је ангажована у оквиру богатијих породица,
као кућна послуга и пратња. Физички
рад робова био је најзначајнији у неким
нарочито тешким делатностима, којих су
се слободни људи нерадо прихватали, попут
експлоатације рудника и каменолома. И
стара Грчка познаје зависно становништво
које није сматрано робовима. Оно је било
карактеристично за заосталије области, попут
Тесалије са њеним пенестима и Спарте
са њеним хелотима. У развијенијим држава-
182
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.