Freska_Istorija 1 SS

I
ХЕРОДОТ ИЗ ХАЛИКАРНАСА И ТУКИДИД
АТИЊАНИН О ЦИЉЕВИМА СВОГ ДЕЛА
У наставку су дати уводни пасуси дела двојице класичних
грчких историчара, Херодота из Халикарнаса
и Тукидида Атињанина. У њима они дају циљеве
и основне теме својих дела. Док је Херодот себи поставио
широк али слабије дефинисан циљ, Тукидид
одмах ставља фокус на оно што сматра темом правих
историчара – на политичку и ратну историју.
Херодот, Историја: „Ово је преглед историје Херодота
Халикарнашанина, који је написан ради тога
да се временом не би умањио значај онога што је човечанство
створило, те да велика и дивна дела, и она
која су створили Хелени, као и она која су створили
варвари не би била заборављена, а најзад, поред осталог
и зато да би објаснио зашто је између Хелена и
варвара долазило до ратова.”
ПРИМЕРИ ДРЕВНИХ ЛЕТОПИСА:
ВАВИЛОНСКА ЛИСТА КРАЉЕВА
Тукидид, Пелопонески рат: „Тукидид, Атињанин,
описао је рат коју су Пелопонежани и Атињани водили
једни против других. Почео је одмах, од самог почетка
рата, јер је мислио да ће рат бити велики и најзначајнији
од свих претходних. То је закључио по томе што
су обе стране у свему и у сваком погледу биле на врхунцу
својих ратних припрема и што је видео да се
остали хеленски свет сврстава на једну или другу
страну, неки одмах, а други су се спремали да то учине.
Јер, то је био највећи покрет Хелена, једног дела
варвара, а могло би се рећи и огромног дела људи
уопште. Шта је, међутим, било непосредно пре тога и у
још старија времена, немогуће је тачно испитати због
велике временске удаљености; али према чињеницама
којима бих, идући у своји истраживањима веома
далеко, могао да верујем, сматрам да није било ничег
великог, ни у погледу ратова, ни у погледу чега другог.”
1. Шта Херодот узима као главну тему свог дела,
а шта Тукидид?
2. Који су разлози навели ове историчаре да напишу
своја дела?
Вавилонски краљ Набу-насир (оснивач IX вавилонске
династије) владао је у периоду од 747. до 733. године
п.н.е. Његов наследник, Набу-недин-зери, владао је
у периоду од 733. до 729. године п.н.е. Асирски краљ
Тиглат-Пиласар III освојио је тада Вавилон, и припојио
га својој држави, али је умро свега две године касније.
Овај спис је представник најједноставнијег облика
аналистичких текстова који су постојали на Старом
истоку. Он просто бележи дужине владавина, основне
догађаје, смрт и смену владара, без икаквих детаља
или сувишних појединости.
„Четрнаест година је Набу-насир владао Вавилоном.
Тада је Набу-недин-зери, његов син, ступио на вавилонски
престо. Друге године Набу-недин-зери је
убијен у побуни. Свега две године је Набу-недин-зери
владао Вавилоном.
Набу-шума-укин (II), локални намесник и вођа побуне
је запосео престо. Свега један месец и два дана
Набу-шума-укин (II) владао је Вавилоном.
Набу-мукин-зери, од Амуканита, уклонио га је с
власти и узео престо за себе. У трећој години владавине
Набу-мукин-зерија је Тиглат-Пилесар (III) дошао
у земљу Акад, опустишио Бит-Амукану и заробио Набу-мукин-зерија.
Укупно три године је Набу-мукинзери
владао Вавилоном.
Тиглат-Пилесар (III) ступио је на престо у Вавилону.
Следеће године је Тиглат-Пилесар (III) умро, у месецу
Тебету. Осамнаест година је Тиглат-Пилeсар (III) владао
Асиријом. Током две од ових година је владао и Акадом.
На двадесет пети дан месеца Тебета Шалманасар
(V) ступио је на престо...”
Тиглат-Пилeсар III
1. На који начин летопис излаже догађаје?
2. Колико простора је посвећено појединачним
владарима?
Забрањено
36
је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.