Freska_Istorija 1 SS

V
КУЛТУРНА И УМЕТНИЧКА ДОСТИГНУЋА ГРЧКЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ
Након персијског разарања града 480. године
п.н.е., Атина је поново изграђена, а њен
центар преуређен по новом плану. У средишту
овог подухвата био је Акропољ или
Горњи град. У питању је стеновити гребен,
висине око 50 метара, у самом средишту града.
На Акропољу су се од давнина налазила
светилишта, мада је пре персијских ратова
коришћен и као тврђава. Стара светилишта
уништили су Персијанци и рушевине су наставиле
да стоје приближно три деценије,
док није направљен нов, амбициозан план
обнове. У средишту Акропоља подигнут
је Партенон, храм Атене Девице (грчки
Партенос). Северно од Партенона касније
је подигнут Ерехтејон, храм посвећен Атени
и Посејдону. Приступ Акропољу уређен је у
облику Пропилеја, монументалног степеништа
са капијама. Између Пропилеја и
Партенона стајала је бронзана статуа Атене
Промахос („Која иде прва у бици”), висока 10
метара. На простору Акропоља налазила су
се и многа друга светилишта и статуе. Северно
од Акропоља пружала се агора, централни
градски трг, који је служио као тржница и
средиште друштвеног живота.
Храм правоугаоне основе је најкарактеристичније
здање класичне грчке архитектуре.
Примере ових грађевина срећемо широм
Грчке, у колонијама дуж обала Медитерана,
а освајања Александра Великог су их
пренела и далеко на исток. Грци су градили
и овална и квадратна светилишта, мада у
мањој мери. Храмови су били украшени на
ра зне начине, рељефи и фасаде већине били
су обојени. Три основна стилска обрасца или
архитектонска реда обухватају највећи број
грчких храмовних грађевина. Најстарији је
дорски ред. Њега карактеришу масивност,
строгост и једноставност грађевина. Најлакше
се препознаје по једноставним овалним
капителима (највиши део стуба), лишеним
украса, и по томе што стубови немају базу.
Храмови попут Партенона грађени су у овом
стилу. Јонски ред потиче из источних грчких
области. Стубови јонских грађевина су виткији
од дорских, препознају се по употреби
украса у облику спирале при врху стуба.
Грађевине јонског реда уопште садрже много
више украса у односу на сведенији дорски
стил. Храмови Атене Нике и Ерехтејон у Атини
грађени су у овом стилу. У погледу украса
најдаље је отишао коринтски стил. Он је и
најелегантнији и највиткији. Препознаје се по
издуженим капителима, са флоралном (у облику
сличном биљкама) декорацијом. Био је
врло популаран у хеленистичко доба, а нарочито
радо су га користили Римљани.
НАУЧИЛИ СМО
– Грчка уметничка традиција спада међу најзначајније и најутицајније у историји светске културе.
– Уметничко стваралаштво старе Грчке развијало се под утицајем разних источних традиција. Хомерови епови
Илијада и Одисеја стоје на почетку историје грчке књижевности. Они су извршили велики утицај на касније
грчке и римске писце.
– Велики број грчких уметничких дела, скулптура и грађевина сачуван је у непотпуном или тешко оштећеном
облику.
– Нарочито је слабо очувано грчко сликарство. Највише имамо примера минијатурног, вазног сликарства.
– Правоугани храм је најкарактеристичнија грађевина у грчкој архитектури. Највећи број ових грађевина
припада једном од три архитектонска реда: дорском, јонском или коринтском.
Провери и утврди своје знање:
1. Образложи значај Хомерових епова за античку књижевност у целини.
2. Покушај да објасниш порекло и настанак античког позоришта.
3. Наведи када настаје грчка прозна књижевност и ко су јој основни представници.
4. Објасни појмове „реализма” и „идеализма” у грчкој уметности.
5. Наведи неке примере античких грчких грађевина.
214
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.