Freska_Istorija 1 SS

ИСТОРИЈА ЗА ПРВИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ
храбрили. Блокирали су узане уличице и настављали
борбу, али су на крају, изузев неколицине, скоро сви
страдали, њих преко седам хиљада на броју. Децу
и жене краљ је продао у ропство, а све младиће –
најмање две хиљаде – разапео на крст... Тиријци су у
издржавању опсаде показали више храбрости него
памети, да би их након седмомесечне опсаде снашле
описане несреће.”
Диодор са Сицилије, Историјска библиотека
1. Зашто је дошло до сукоба између Александра
Великог и грађана Тира?
2. На који начин је македонски краљ казнио отпор
Тира?
ПОБУНА РИМСКИХ ЛЕГИЈА, 14. ГОДИНЕ Н.Е.
Данас римску војску обично видимо као савршену
ратну машину, беспрекорно организовану, послушну
и непојмљиво дисциплиновану. Истина је била
далеко сложенија. И римски војник је био само човек,
који је имао своје реалне границе, физичке и
психичке. Као што се и Римљанима дешавало да праве
грешке на бојишту и губе битке, тако је било тренутака
да је дисциплина међу војницима попуштала
и незадовољство избијало на површину. Код римског
историчара Тацита читамо о једној таквој побуни,
која је захватила три римске легије у Панонији, на
вест о смрти цара Августа.
„Таква је била ситуација у Риму када је букнула побуна
међу војницима панонских легија. Узроци побуне
нису били нови, али је промена владара пружила
прилику за немире и будила наду на награде ако
дође до грађанских ратова. У летњем логору налазиле
су се заједно три легије под командом Јунија Беса.
На глас о Августовој смрти и Тиберијеву ступању на
власт, он, да ли због опште жалости или са радости,
прекине уобичајене вежбе. То је био почетак: дисциплина
војника је попустила, расположење постало
бунтовно, поводили су се за причама усијаних глава,
зажелели се раскошног и доконог живота, презрели
дисциплину и рад. У логору је био и неки Перценије,
некадашњи вођа позоришне клике, а потом обичан
војник, вичан да својом међу глумцима стеченом
способношћу унесе немир међу људе. Он је, малопомало,
уносио немир међу неискусне војнике, који
су се у недоумици питали каква ће бити војна служба
после Августа. Разговарао је са њима ноћу, или пред
вече, када би се они бољи разишли по шаторима.
Тако је сакупио око себе олош међу војницима.
Када је најзад припремио себи помагаче за побуњеничку
работу, обрати се војницима, као да
им држи говор, питањем зашто се попут робова
Савремени споменик Корнелију Тациту
157
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.