You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
О његовом делу се, међутим, јако мало зна.<br />
Списе који му се приписују није написао један<br />
човек, нити они потичу из истог времена. Недостатак<br />
познавања анатомије и физиологије<br />
људског тела представљалo je велику препреку<br />
развоју медицине. Оне су делимично превазиђене<br />
у хеленистичко доба, када су лекари<br />
Херофил из Халкедона и Ерасистрат<br />
са Кеја добили краљевску подршку да раде<br />
и истражују у Александрији. Тамо су вршили<br />
дисекције најпре мртвих, па потом и живих<br />
људи – криминалаца осуђених на смрт.<br />
Њихова истраживања изазвала су згражавање<br />
и осуду, али су изванредно унапредила<br />
медицинску науку. По први пут је уочено<br />
постојање крвотока, нервног система и мозга,<br />
објашњена функција срца, бубрега и цревног<br />
тракта. Боље разумевање рада људског организма<br />
отворило је пут лечењу многих болести.<br />
Филозофија је наставила да цвета и у хеленистичко<br />
доба, али је врло мало списа хеленистичких<br />
филозофа сачувано. Питагорина,<br />
Платонова и Аристотелова школа делују и у<br />
овом периоду, али немају више значај као раније.<br />
Најутицајније филозофске школе сада су<br />
стоичка и епикурејска школа, обе са седиштем<br />
у Атини. Стоичку школу основао је око<br />
300. године п.н.е. Зенон из Китија на Кипру.<br />
Мада су се бавили разним питањима, у средишту<br />
стоичког интересовања били су етички<br />
проблеми. Идеал стоика је мудрац који живи<br />
живот врлине, у складу са законитостима добра<br />
и природе. Унутрашњи људски мир за њих<br />
је био далеко важнији од друштвених питања.<br />
Епикур са Самоса основао је школу најпре у<br />
Малој Азији, да би је око 310. п.н.е. преселио<br />
у Атину. За Епикура циљ филозофије био је<br />
срећан људски живот, који се могао постићи<br />
ако се човек ослободи страхова, сумњи и бола.<br />
Решење је био добро балансиран начин живота,<br />
који налази праву меру између људских задовољстава<br />
и других активности. За Епикура<br />
и његове ученике један од највећих људских<br />
проблема био је страх од смрти, па су тражили<br />
начина да га ублаже и победе. Епикурејци<br />
су били скептични према религијским и митолошким<br />
тврдњама и нису прихватали идеју<br />
живота после смрти. Стоичка и епикурејска<br />
школа биле су широко прихваћене у римском<br />
свету.<br />
ИСТОРИЈА ЗА ПРВИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ<br />
ФИЛОЗОФИЈА И НАУКА У<br />
РИМСКОМ СВЕТУ<br />
Можда чак и више него друге области културе<br />
и стваралаштва, филозофија и наука у<br />
римском свету обликовале су се под грчким<br />
утицајем. Стоици и епикурејци су нарочито<br />
били широко прихваћени од стране учених<br />
Римљана. Римски песник Тит Лукреције Кар<br />
написао је спев О природи ствари инспирисан<br />
учењем епикурејске филозофије. Цицерон<br />
је своја филозофска дела писао махом<br />
под утицајем стоика или епикурејаца. Луције<br />
Анеј Сенека, кога смо већ помињали као<br />
истакнутог писца, био је и значајан стоички<br />
филозоф. Филозофију је видео као средство<br />
побољшања човека и изградње личне врлине.<br />
Водећи ум позније стоичке филозофије био је<br />
Грк Епиктет из Хијерапоља у Малој Азији. У<br />
Рим је доведен као роб, али је већ у младости<br />
стекао слободу. Имао је велики број ученика,<br />
Римљана и Грка, на које је оставио утисак као<br />
убедљив и снажан говорник. За њега филозофија<br />
није била теоријско знање него начин<br />
живота. Његов велики поштовалац био је<br />
римски цар Марко Аурелије, који је написао<br />
на грчком језику дело Медитације или Самоме<br />
себи. То је један од најважнијих доприноса<br />
стоичкој филозофији. Цар подучава своје<br />
читаоце личном стрпљењу и мирном прихватању<br />
неизбежне патње која их чека у животу.<br />
Све што смо рекли у вези са грчким утицајима<br />
важи и за римску науку. Она је знатним<br />
делом зависна од грчких узора. Штавише,<br />
бројни истакнути научници у време<br />
Римског царства били су Грци. У Августово<br />
време, грчки писац Страбон из Амасије<br />
написао је дело Географија, у којем детаљно<br />
описује читав познат свет. Писац, филозоф<br />
и војни заповедник Плиније Старији написао<br />
је велико енциклопедијско дело под насловом<br />
Историја природе. То је покушај да<br />
се на једном месту прикупи све знање о свету<br />
природе до којег су дошли стари Грци и<br />
Римљани. Највећи астроном и математичар<br />
царског доба био је Клаудије Птолемеј из<br />
Александрије. Он је аутор Математичког<br />
зборника или Алмагеста, дела у којем се<br />
излаже целовити преглед античке астрономије.<br />
Оно је садржало табеле небеских тела и<br />
227<br />
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући<br />
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу<br />
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.
Change language