Freska_Istorija 1 SS

Одломци из историјских
извора и историјске
литературе
ЕНУМА ЕЛИШ
(ВАВИЛОНСКИ МИТ О НАСТАНКУ СВЕТА)
Песма, без посебног наслова у вавилонским таблицама,
названа је по своја прва два стиха (Енума Елиш
– „Када горе...”). У њој је опевана вавилонска прича о
рату богова и настанку света. Према песми, првобитно
су постојала само два божанства, Апсу и Тијамат,
божанства вода и хаоса, који су живели у времену пре
стварности, у миру и хармонији. Они, међутим, рађају
друге богове који ремете првобитни мир. Апсу одлучује
да уништи своје потомство и тако поврати мир,
мада Тијамат оклева. У том покушају, Апсу је омађијан
и убијен. Млађи богови стварају бога-хероја Мардука
(из срца убијеног Апсуа), да им буде заштитник, док
Тијамат ствара низ чудовишта да воде рат против њих.
Мардук прихвата да се бори с чудовиштима, под условом
да добије власт над осталим боговима, што они
прихватају. У завршној бици, Мардук се бори са Тијамат,
која је узела обличје огромног змаја. Њена смрт
уједно је и почетак стварања света – од делова њеног
тела настају небо и земља. Најопширнија верзија песме
је записана на седам таблица и има око хиљаду
стихова. Овде дајемо сам почетак песме.
Када горе небо није било небо
Нити је доле земља била земља,
Апсу, први од свих, зачетник
И створитељка Тијамат, која их је све родила,
Измешали су заједно своје воде,
Али још не створише пашњаке нити открише мочваре;
Кад још не беше других богова,
Нити су изговарана ичија имена, или судбине најављиване,
Лахму и Лахаму беху створени, њихова имена објављена.
И чим су они сазрели, и беху потпуно одрасли,
Аншар и Кишар беху рођени, и постаху снажнији од њих.
И тако су они проводили дане, а затим и године.
Њихов прворођени син Ану беше моћнији од својих предака:
Аншар је начинио свог сина Ануа попут себе самог,
А Ану заче Нудимуда по свом лику.
А он, Нудимуд, беше моћнији од својих предака:
Без граница у свом уму, он беше мудар, и врло јак у рукама.
Много моћнији од Аншара, који је зачео његовог оца.
Није имао достојног супарника међу млађим боговима.
Богови млађе генерације би се окупили
И узнемиравали Тијамат, како је жамор њихових гласова
одјекивао.
Покренули су утробу Тијамат,
Узнемирили су је играјући се унутар краљевства богова.
1. Која је основна тема ове песме?
2. Која божанства се наводе као најстарија?
ЕГИПАТСКА ПРИЧА О БРОДОЛОМНИКУ
Ова прича је сачувана на само једном папирусу,
из времена XII династије. У њој један египатски великодостојник
бива послат од стране фараона на
пут преко мора, али доживљава неуспех и плаши се
фараоновог гнева. Да га умири, један од људи из његове
пратње прича о прекоморском путовању које
је, наводно, сам доживео. Доживео је бродолом и
нашао се на фантастичном острву, којим влада џиновска
змија, биће божанских моћи. Модерни истраживачи
су ову причу тумачили на разне начине: од
просте народне бајке, преко алегорије о моћи и
дужностима фараона, до теолошког текста који говори
о односу између богова и смртника. Одломак
приче је у наставку.
„Али тада, док смо пловили по Великом зеленом
мору, олуја је почела одједном. Долетео је ветар и
подигао талас висине осам лаката. Јарбол се срушио
и ударио по врху таласа. Брод је потонуо са свима
који су се налазили на њему. Само мене су таласи Великог
зеленог мора избацили на обалу.
Три дана проведох сам; само ми је моје срце било
друг. Изнемогао, лежах под дрветом, настојећи да
се сакријем у његовој сенци. Онда сам устао и пошао
у потрагу за храном. Ускоро сам наишао на
смокве и виноград, видео сам сикоморе са зрелим и
250
дозревајућим плодовима, краставце, које као да је гајио
човек, и друго најукусније поврће. Још видех и мноштво
птица а у изворима – најразличитију рибу. Острво није оскудевало
ни у чему. Заситио сам се, а оно што сам откинуо,
али нисам могао појести, спустио сам на земљу. Онда сам
направио прибор за добијање ватре, запалио ватру и принео
боговима жртву паљеницу.
А онда зачух буку налик ударима грома. Помислио сам
да то Велико зелено море поново обрушава своје таласе
на острво и у страху прекрио лице рукама. Око мене се
дрвеће ломило и земља је подрхтавала.
Када сам поново открио лице, видех да је то змија, дуга
тридесет лаката (30 египатских лаката = око 16 m) и са
брадом од два лакта (око 105 cm). Прстенови његовог
тела били су прекривени златом, а обрве му беху од чистог
лазурита. Он је ишао према мени и тело му се извијало.
Ја се бацих пред њега, а он отвори уста и рече ми: ’Ко те
је донео овамо? Ко те је донео овамо, ништавни? Ко те је
донео? Ако ми не одговориш ко те је донео на ово острво,
претворићу те у пепео, и ти ћеш то осетити пре него што
одеш у ништавило.’
А ја одговорих: ’Ти ми се обраћаш, али ја не разумем
твоје речи. У страху лежим пред тобом и не разумем те.’
Онда ме змија узе у своје чељусти и однесе у свој бивак...”
1. Да ли ова прича преноси истинит догађај или
нешто друго?
2. На каквом месту се обрео египатски
бродоломник?
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.