Freska_Istorija 1 SS

I
ИСТОРИЈА КАО НАУКА
ПЕРИОДИЗАЦИЈА
Прошлост сазнајемо захваљујући историјским
изворима, којима ћемо се бавити
у следећој лекцији. Али пре него
што то учинимо, морамо разјаснити један важан
појам – периодизацију. У начелу, објективна
стварност је јединствена и недељива. То важи и
за прошлост људског рода. У њој постоје мање
и веће промене али нема потпуних прекида или
празнина. Међутим, из практичних разлога није
могуће читаву прошлост човечанства проучавати
као једну јединствену целину. Стога историју
делимо на периоде. Периодизација јесте систем
поделе прошлости на мање или више тачно одређене
и одвојене периоде.
Периодизација може бити глобална (за
светску историју), регионална, национална
или локална. У складу са простором или темом
на коју се односи, периодизација има
већи или мањи значај. Периодизација историје
једне земље неће бити релевантна за
неку другу земљу, чак иако су у питању блиски
суседи. Датуми попут 1166. године (почетак
династије Немањића) или 1371. године (крај
династије) сматрају се изузетно важним прекретницама
у историји средњовековне Србије.
Али већ у историји суседних земаља,
попут Хрватске, Мађарске или Бугарске, ови
датуми немају посебан значај и не могу послужити
као основа периодизације.
Данас најраширенија периодизација светске
историје је она која дели прошлост човечанства
на пет основних етапа. То су праисторија,
стари век (антика, античко доба),
средњи век, нови век и савремено доба. Праисторија
обухвата прошлост човечанства
од постанка људских бића до појаве писма и
првобитне цивилизације на Блиском истоку
(око 3300. п.н.е.). Стари век захвата период
Непознате речи
хиџра – пресељење; прелазак пророка Мухамеда из Меке
у Медину (16. јул 622. године н.е.), почетак муслиманске ере
евроцентризам – схватање по којем је Европа центар
светске цивилизације и историје
епоха – дужи или краћи временски период, јасно
дефинисаних карактеристика
од уздизања најстаријих цивилизација до
пада Западног римског царства (3300. п.н.е.
–476. н.е.). Средњи век се обично узима да
траје од пада Западног римског царства до
европског открића америчког континента
(476–1492. н.е.). Нови век траје од открића
Америке до избијања Првог светског рата
(1492–1914), када почиње савремено доба.
Оно није окончано и траје и данас.
Храм цивилизације Маја у данашњем Мексику
Подела на стари и средњи век нарочито је непримерена
за културе које су постојале изван
простора Европе, Азије и Африке. У случају америчких
цивилизација пре доласка Европљана
ови изрази су сасвим неупотребљиви.
Описана периодизација није идеална и
садржи један број нелогичности и недостатака.
Она води порекло од неких идеја
из времена европске ренесансе (подела на
стари, средњи и нови период). Пун облик
је добила у делима немачког историчара
из XVII века Кристофера Келера. У својој
основи, ова периодизација је евроцентрична.
Она почива на претпоставци да догађаји
из европске историје могу послужити
као основа поделе историје читавог света.
Неки од употребљених датума су само приближни,
други су симболични, њихов стварни
значај је под знаком питања. Не може се
тврдити да су пад Западног римског царства
или откриће Америке били пресудни
догађаји који су створили нову епоху. Они
су узети као симболична замена за веће промене
и дуготрајније процесе који су увелико
деловали.
10
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.