You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
VI<br />
ТАЛАСИ ОСВАЈАЧА:<br />
МАКЕДОНЦИ И КЕЛТИ<br />
У<br />
IV веку п.н.е. растућа македонска сила<br />
захватила је велики део балканског полуострва.<br />
Македонску власт признала<br />
су и нека племена која су живела на територији<br />
данашње Србије. Краљевина Дарданаца,<br />
чији се центар налазио на Косову, признавала<br />
је власт Филипа II. Када су, после Филипове<br />
смрти, Дарданци разматрали побуну, умирила<br />
их је оружана претња Александра Великог.<br />
На почетку своје владавине, Александар је<br />
повео велики поход на унутрашњост Балкана.<br />
Циљ су му били управо Трибали, племе које је<br />
живело на подручју источне Србије и западне<br />
Бугарске. Трибали су упорно пркосили Филипу<br />
и чак су нападали и пљачкали његову војску, али<br />
Александар их је убедљиво поразио и претворио<br />
у поданике. У међувремену су два илирска<br />
краља (са простора данашње Албаније) кренула<br />
против Македоније, али се Александар успешно<br />
изборио и с овом претњом. Илирска и трачка<br />
племена била су мирна током Александровог<br />
азијског похода – устанке су подизали Грци и<br />
македонски намесник у Тракији. У македонској<br />
војсци у Азији налазили су се одреди Илира и<br />
Трибала. После Александрове смрти, македонска<br />
власт над централним и источним Балканом<br />
одржала се неколико деценија, али са великим<br />
тешкоћама, уз бројне побуне и устанке. Ратови<br />
дијадоха и, најзад, инвазија Келта на Балкан,<br />
окончали су моћ хеленистичких краљева у областима<br />
северно од Македоније.<br />
Келти се јављају у деловима Балканског<br />
полуострва већ средином IV века п.н.е. Током<br />
свог похода против Трибала, Александар<br />
је примио једну њихову делегацију. Постепено<br />
су се населили на подручју Паноније,<br />
у долинама Дунава, Драве и Саве. Око<br />
280. године п.н.е. Келти су кренули у велики<br />
поход на југ. Прешли су преко данашње Србије,<br />
долином Мораве, отимајући и пљачкајући.<br />
Дарданци и друга илирска и трачка<br />
племена су их пропустила без борбе; део се<br />
чак придружио Келтима у походу. Године<br />
279. п.н.е. македонски краљ је пао у борби са<br />
Келтима. Македонију су прегазили и опљачкали<br />
освајачи. После овог успеха, келтска<br />
НАША ЗЕМЉА У АНТИЦИ<br />
сила се поделила на више делова, који су<br />
отишли у разним правцима и доживели<br />
различите судбине. Један део је покушао<br />
да продре у Грчку и опљачка светилиште у<br />
Делфима. Поразила их је и, великим делом,<br />
уништила војска коју су чинили одреди из<br />
већег броја грчких држава. Део Келта се настанио<br />
у Тракији и Малој Азији. Оне који су<br />
остали у Македонији после две године је поразио<br />
и протерао један од претендената на<br />
престо.<br />
Келтски новчић, откривен у централној Европи,<br />
I век н.е.<br />
Келтски упади и сеобе изменили су слику<br />
Балканског полуострва. Остаци келтске материјалне<br />
културе, карактеристичних предмета<br />
и типичног начина сахрањивања откривени<br />
су у Подунављу али и даље на југу, у<br />
унутрашњости полуострва. Део Келта, племе<br />
Скордиска, основао је почетком III века<br />
п.н.е. државу на простору данашње северне<br />
Србије. На више места у нашој земљи откривени<br />
су трагови келтских насеља и гробова.<br />
Многи антички топоними на тлу Србије<br />
келтског су порекла, укључујући и име<br />
Сингидунума, келтске тврђаве и каснијег<br />
римског града на месту данашњег Београда.<br />
Скордисци су наставили да упадају у суседне<br />
илирске и трачке области, понекад предузимајући<br />
и смелије походе све до Грчке. На<br />
југу Србије, краљевина Дарданаца доживела<br />
је велики успон у периоду после келтске инвазије.<br />
Она постаје озбиљан противник македонске<br />
државе у III и II веку п.н.е. Дарданци<br />
су пружили подршку римском освајању<br />
Македоније, да би касније и сами пали пред<br />
римским оружјем.<br />
258<br />
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући<br />
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу<br />
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.