Freska_Istorija 1 SS

ИСТОРИЈА ЗА ПРВИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ
РАЧУНАЊЕ ВРЕМЕНА У
ПРОШЛОСТИ И ДАНАС
Основни елементи историјског истраживања
су простор и време. Да бисмо разумели
догађаје и појаве из прошлости,
морамо знати где и када су се одиграли,
односно колико су трајали. У прошлости су
постојали многи различити начини рачунања
времена. У старом веку је готово сваки народ
имао свој систем рачунања времена, а многи
су имали и више од једног. Проблем са овим
системима је у томе што ни почетак године не
пада свугде у исто време а имена, па и број и
трајање месеци у години се разликују. Важан
појам за разумевање овог проблема је ера. Ера
је систем рачунања времена бројањем година
од неког важног догађаја из прошлости.
На Старом истоку су коришћени многи
системи рачунања времена. Најчешћи облик
био је по годинама владавине краљева
или царева, понекад по годинама владавине
династије. На пример, асирска војска је
разорила Вавилон у 16. години владавине
цара Сенахериба (689. п.н.е.).
Сенахериб у походу на Вавилон, асирски рељеф из
VII века п.н.е.
У старој Грчкој свака држава имала је властити
систем рачунања времена, обично и
властити календар. У Атини година је добијала
име по носиоцу највишег државног
звања, епонимном архонту. Тако се Маратонска
битка (490. п.н.е.) одиграла у години
архонта Фенипа. У Спарти су сличну улогу
имали највиши чиновници – ефори. У античкој
Македонији се време рачунало по
годинама владавине краљева. Грци су познавали
и систем рачунања времена по олимпијадама
– четворогодишњим циклусима између
одржавања Олимпијских игара. Олимпијаде
су се бројале од првих (или првих
забележених) Олимпијских игара, 776. п.н.е.
Ипак, тај систем је уведен релативно касно
и користио га је само мали број грчких
писаца. У јавном и приватном животу није
коришћен уопште. У касније хеленистичко
доба јавља се и један број ера.
У раном Риму време је рачунато по годинама
владавине римских краљева. У
доба републике и царства свака година је
добијала име по пару највиших достојанственика
– конзула (на пример 44. п.н.е.
јесте година конзула Јулија Цезара и Марка
Антонија). Неки учени Римљани покушали
су да уведу систем рачунања година од
осни вања Рима (лат. ab Urbe condita), али
та ера никада није била широко прихваћена,
делимично и зато што није постојала
сагласност око тога када је тачно основан
Рим: најчешће се узимала 753. п.н.е., али
било је и других мишљења.
У савременом свету најраширенији је систем
рачунања времена који полази од наводног
рођења Исуса Христа (хришћанска
ера). Тај систем није био познат у старом веку,
створен је у Италији у VI веку од стране монаха
по имену Дионисије Мали. Он је покушао
да израчуна тачно време Исусовог рођења,
што му је само приближно пошло за руком.
Два и по века касније, овај систем је усвојен
на двору франачког краља Карла Великог.
Али чак и вековима после њега, он је био слабо
прихваћен у многим деловима Европе. У
Византијском царству преовлађивао је начин
бројања година од наводног постанка света
(1. септембра 5508. године п.н.е., по тадашњем
веровању). Упркос томе, образац који
је осмислио Дионисије Мали временом је
постао општи и користимо га и у овом уџбенику.
Када напишемо да се нешто десило 525.
године п.н.е. (пре нове ере) или 641. н.е. (нове
ере), ми се крећемо у оквирима овог система.
У исламском свету дуго је био раширен
систем рачунања који године броји од Хиџре
– преласка пророка Мухамеда из града Меке у
град Медину (622. година н.е.).
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.
9