12.04.2019 Views

Freska_Istorija 1 SS

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.

V<br />

ДОПРИНОС СТАРИХ РИМЉАНА СВЕТСКОЈ КУЛТУРИ И УМЕТНОСТИ<br />

Непотпуно су очувани његови Анали (историја<br />

Рима од смрти Августа до смрти Нерона)<br />

и Историје (историја Рима под династијом<br />

Флавија). Мада тврди да пише „без<br />

гнева и пристрасности”, овај аутор је заправо<br />

врло субјективан, али то успева да замаскира<br />

изванредном приповедачком вештином.<br />

У поређењу са Тацитовим делима, забавне<br />

али плитке биографије римских царева које<br />

је написао Гај Светоније Транквил делују<br />

као другоразредна књижевност. Ипак, због<br />

свог скандалозног карактера оне су радо читане<br />

и у антици и касније, па су опстале све<br />

до данас. Други родови прозне књижевности<br />

на латинском језику слабије су сачувани.<br />

Од сјајног романа под насловом Сатирикон<br />

Петронија Арбитера сачуван је само<br />

мањи део. Једини у целини очуван антички<br />

роман на латинском језику су Преображења<br />

или Златни магарац Луција Апулеја. То је<br />

фантастична прича, вешто саткана од безброј<br />

мањих епизода, која пружа снажан увид<br />

у митове, религију и обичаје античких људи.<br />

РИМСКА АРХИТЕКТУРА<br />

Мада су пошли од концепата грчке архитектуре<br />

и њених стилова, Римљани су временом<br />

нашли начина да их превазиђу и изграде<br />

властити израз у градитељству. Они<br />

су постепено дошли до великих практичних<br />

знања, која су им омогућила подизање импресивних<br />

грађевина свих врста. Римљани<br />

су овладали свим ранијим градитељским и<br />

инжењерским вештинама и довели их до врхунца.<br />

Поред грађевина од дрвета, цигле и<br />

камена, они су већ око II века п.н.е. овладали<br />

техником градње од бетона. Римски бетон<br />

се по саставу и начину припреме разликује<br />

од модерног материјала истог имена (укључивао<br />

је честице вулканске прашине) и имао<br />

је велику трајност. Захваљујући овој и другим<br />

техникама могли су да подижу огромне<br />

грађевине без потпорних стубова, какве су<br />

раније биле незамисливе. И у римској култури<br />

посебно место имали су храмови. Првобитно<br />

су сва римска светилишта била базирана<br />

на етрурским и грчким узорима, касније<br />

218<br />

Пантеон у Риму, једно од најважнијих римских<br />

светилишта подигнутих у доба царства<br />

Реч Пантеон долази од грчког израза Пантеинон<br />

који значи „храм свих богова”. То никада није<br />

био званичан назив ове грађевине, али у њој<br />

јесу стајале статуе многих (небеских) богова.<br />

Првобитни Пантеон је подигао Марко Агрипа,<br />

Августoв најбољи и најуспешнији војсковођа.<br />

Та грађевина је два пута страдала у пожару,<br />

али је темељно обновљена у време Трајана<br />

и Хадријана, када је стекла данашњи изглед.<br />

Купола Пантеона, пречника и висине 43 m, и<br />

дан-данас је највећа бетонска купола на свету<br />

која стоји сама, без помоћи челичне арматуре<br />

или бетонских стубова. То је једина заиста велика<br />

грађевина из времена раног царства која<br />

је очувана у потпуности. Током векова, Пантеон<br />

је имао многе, врло различите намене. Данас је<br />

то католичка црква и маузолеј. Два италијанска<br />

краља и једна краљица сахрањени су у њему.<br />

се среће велика разноврсност форми и величина.<br />

У време цара Августа римски војсковођа<br />

и државник Марко Агрипа започео је<br />

подизање Пантеона (храма свих богова).<br />

Храм је довршен у II веку н.е. У позној антици<br />

је велики број римских храмова претворен у<br />

цркве, па често није лако препознати њихов<br />

првобитни изглед и функцију.<br />

Римске грађевине практичне намене представљају<br />

импресивна техничка постигнућа.<br />

Остаци римских кућа, вила, палата, складишта,<br />

водовода, јавних купатила, тврђава,<br />

мостова и других грађевина срећу се дуж читавог<br />

простора некадашњег царства. За потребе<br />

свог похода против Дачана, цар Трајан<br />

је подигао велики мост преко Дунава, који је<br />

повезивао римску провинцију Горња Мезија<br />

(на територији данашње Србије) и Дакију<br />

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући<br />

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу<br />

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!