You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
V<br />
ДОПРИНОС СТАРИХ РИМЉАНА СВЕТСКОЈ КУЛТУРИ И УМЕТНОСТИ<br />
Непотпуно су очувани његови Анали (историја<br />
Рима од смрти Августа до смрти Нерона)<br />
и Историје (историја Рима под династијом<br />
Флавија). Мада тврди да пише „без<br />
гнева и пристрасности”, овај аутор је заправо<br />
врло субјективан, али то успева да замаскира<br />
изванредном приповедачком вештином.<br />
У поређењу са Тацитовим делима, забавне<br />
али плитке биографије римских царева које<br />
је написао Гај Светоније Транквил делују<br />
као другоразредна књижевност. Ипак, због<br />
свог скандалозног карактера оне су радо читане<br />
и у антици и касније, па су опстале све<br />
до данас. Други родови прозне књижевности<br />
на латинском језику слабије су сачувани.<br />
Од сјајног романа под насловом Сатирикон<br />
Петронија Арбитера сачуван је само<br />
мањи део. Једини у целини очуван антички<br />
роман на латинском језику су Преображења<br />
или Златни магарац Луција Апулеја. То је<br />
фантастична прича, вешто саткана од безброј<br />
мањих епизода, која пружа снажан увид<br />
у митове, религију и обичаје античких људи.<br />
РИМСКА АРХИТЕКТУРА<br />
Мада су пошли од концепата грчке архитектуре<br />
и њених стилова, Римљани су временом<br />
нашли начина да их превазиђу и изграде<br />
властити израз у градитељству. Они<br />
су постепено дошли до великих практичних<br />
знања, која су им омогућила подизање импресивних<br />
грађевина свих врста. Римљани<br />
су овладали свим ранијим градитељским и<br />
инжењерским вештинама и довели их до врхунца.<br />
Поред грађевина од дрвета, цигле и<br />
камена, они су већ око II века п.н.е. овладали<br />
техником градње од бетона. Римски бетон<br />
се по саставу и начину припреме разликује<br />
од модерног материјала истог имена (укључивао<br />
је честице вулканске прашине) и имао<br />
је велику трајност. Захваљујући овој и другим<br />
техникама могли су да подижу огромне<br />
грађевине без потпорних стубова, какве су<br />
раније биле незамисливе. И у римској култури<br />
посебно место имали су храмови. Првобитно<br />
су сва римска светилишта била базирана<br />
на етрурским и грчким узорима, касније<br />
218<br />
Пантеон у Риму, једно од најважнијих римских<br />
светилишта подигнутих у доба царства<br />
Реч Пантеон долази од грчког израза Пантеинон<br />
који значи „храм свих богова”. То никада није<br />
био званичан назив ове грађевине, али у њој<br />
јесу стајале статуе многих (небеских) богова.<br />
Првобитни Пантеон је подигао Марко Агрипа,<br />
Августoв најбољи и најуспешнији војсковођа.<br />
Та грађевина је два пута страдала у пожару,<br />
али је темељно обновљена у време Трајана<br />
и Хадријана, када је стекла данашњи изглед.<br />
Купола Пантеона, пречника и висине 43 m, и<br />
дан-данас је највећа бетонска купола на свету<br />
која стоји сама, без помоћи челичне арматуре<br />
или бетонских стубова. То је једина заиста велика<br />
грађевина из времена раног царства која<br />
је очувана у потпуности. Током векова, Пантеон<br />
је имао многе, врло различите намене. Данас је<br />
то католичка црква и маузолеј. Два италијанска<br />
краља и једна краљица сахрањени су у њему.<br />
се среће велика разноврсност форми и величина.<br />
У време цара Августа римски војсковођа<br />
и државник Марко Агрипа започео је<br />
подизање Пантеона (храма свих богова).<br />
Храм је довршен у II веку н.е. У позној антици<br />
је велики број римских храмова претворен у<br />
цркве, па често није лако препознати њихов<br />
првобитни изглед и функцију.<br />
Римске грађевине практичне намене представљају<br />
импресивна техничка постигнућа.<br />
Остаци римских кућа, вила, палата, складишта,<br />
водовода, јавних купатила, тврђава,<br />
мостова и других грађевина срећу се дуж читавог<br />
простора некадашњег царства. За потребе<br />
свог похода против Дачана, цар Трајан<br />
је подигао велики мост преко Дунава, који је<br />
повезивао римску провинцију Горња Мезија<br />
(на територији данашње Србије) и Дакију<br />
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући<br />
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу<br />
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.