Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
ИСТОРИЈА ЗА ПРВИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ<br />
интереси били заштићени. На више јавне<br />
положаје (магистратуре) бирани су искључиво<br />
представници највиших друштвених слојева.<br />
Централна установа Римске републике<br />
био је Сенат. Чланови Сената нису бирани<br />
од стране народа, у њега су улазили људи који<br />
су претходно носили највиша звања, попут<br />
бивших конзула, претора и квестора. По слову<br />
закона Сенат је био само саветодавно тело,<br />
чије одлуке нису биле обавезујуће за државне<br />
службенике (магистрате). У пракси мало који<br />
државни службеник би се усудио да се оглуши<br />
о одлуку Сената, и оне су извршаване као<br />
да су у питању наређења. Сенат је надзирао<br />
рад чиновника, контролисао ред и поредак<br />
у држави, водио спољну политику и ратове,<br />
управљао државним финансијама, а имао је<br />
и одлучујућу реч у религијским питањима.<br />
У питању је била врло затворена установа, у<br />
коју су приступ имали само малобројни припадници<br />
неколико најмоћнијих родова и породица.<br />
Жеље народа су донекле имале свој одраз<br />
у народним скупштинама. Мада се то често<br />
чини, погрешно је говорити о римској народној<br />
скупштини као о једној установи. Римска<br />
држава познавала је више типова скупштина,<br />
које су се разликовале по овлашћењима, начину<br />
сазивања и гласања и врсти одлука које<br />
су доносиле.<br />
За разлику од грчких скупштина, обични<br />
грађани у Риму нису имали могућност да<br />
износе предлоге и говоре пред скупштинама.<br />
То право је било резервисано за високе<br />
државне службенике и сенаторе. На њима је<br />
била и одлука о сазивању самих скупштина.<br />
Начин гласања у римским скупштинама био<br />
је тако устројен да је фаворизовао припаднике<br />
највиших слојева.<br />
Конзули су били двојица највиших редовних<br />
магистрата који су функцију вршили на<br />
годину дана. Давали су име текућој години.<br />
Двојица конзула су у свему били равноправни.<br />
Поседовали су највишу власт у рату и миру и<br />
командовали римском војском. У III и II веку<br />
п.н.е., у периоду интензивног ратовања, све<br />
ређе је био случај да се конзули баве цивилним<br />
пословима, које су препуштали другим<br />
магистратима. Испред конзула су ишли ликтори,<br />
јавни службеници који су имали улогу<br />
телохранитеља, али који су уједно симболично<br />
наглашавали значај особе којој служе. Ликтори<br />
су носили фасце, свежњеве прућа. Уколико<br />
су пратили магистрате изван Рима, носили су<br />
секире, које су симболизовале ратно стање.<br />
После конзула, највиши ранг у римској<br />
држави имао је претор. Уведен је 366. године<br />
п.н.е. са задатком да преузме на себе судске<br />
функције конзула у граду. И претори су имали<br />
овлашћења да командују војском, што су<br />
често и чинили, у одсуству конзула. Како је<br />
терет државних и војних послова растао,<br />
тако се увећавао и број претора.<br />
Римски Форум у доба раног царства, модерна<br />
реконструкција<br />
Непознате речи<br />
магистратура – јавна функција или звање у старом Риму<br />
73<br />
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући<br />
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу<br />
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.
Change language