Freska_Istorija 1 SS

ИСТОРИЈА ЗА ПРВИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ
могла да изађе на крај са малобројним ратничким
племеном. У бици код Хадријанопоља
у Тракији 378. године н.е. Римљани су
тешко поражени. У борби је нестао и сам цар
Валенс (364–378), његово тело никада није
пронађено. Ни после вишегодишње борбе
Римљани нису били у стању да савладају
Готе. Када је мир склопљен (382. године н.е),
он је представљао компромис. Готи су прихватили
римску власт, али су добили статус
римских савезника и сопствену територију у
оквиру граница царства. Пошто није било у
стању да их победи, Римско царство је морало
да прихвати страно тело на својој земљи.
Мир са Готима био је најава сличних догађаја
у будућности. Римљани су све ређе
били у стању да победе Германе и друге нападаче,
а све чешће су правили споразуме с
њима. Убрзо после смрти цара Теодосија и
поделе царства на Источно и Западно (395.
године н.е), Западно римско царство је почело
трајно да губи територије. Германи су
запоседали римске области, испрва с дозволом
цара, као савезници. Временом су одбацили
илузију римске власти и основали сопствена
краљевства. Германске армије су два
пута освајале и пљачкале сам Рим. Године
410. то су учинили Визиготи, а 455. Вандали.
Хуни су наставили да упадају на римску
територију, узимају данак, плен и робове.
Под вођством краља Атиле (434–453), Хуни
су постали водећа сила у Европи, од које су
подједнако страховали германски краљеви
и западни и источни римски цареви. Атилино
јачање је заустављено у бици на Каталунским
пољима у Галији, 451. године н.е. У
борби су се Готи и Римљани удружили против
Хуна. Годину и по дана после битке умро
је и Атила, и његово царство се распало великом
брзином.
Битка на Каталунским пољима била је последња
велика војна победа Западног римског
царства. Али овај успех није био довољан
да преокрене ситуацију и заустави даље слабљење
римске моћи. Римске територије убрзано
су грабили германски краљеви, отворено
или под привидом савезништва. У последњим
годинама Западног царства, римска војска
практично није ни била римска. Чинили су
је претежно страни плаћеници у римској служби.
Један од вођа ових плаћеника, Одоакар,
свргнуо је с престола последњег цара у Риму,
476. године н.е. а Италију претворио у сопствено
краљевство.
Борба између Римљана и Гота, саркофаг из III века н.е.
ЈУСТИНИЈАНОВ ПОКУШАЈ
ОБНОВЕ У VI ВЕКУ
Док је Западно римско царство слабило
и најзад нестало, Источно царство (или Византија,
Византијско царство) одржало се и
успело да преброди више криза. У првој половини
VI века војске источних царева билe
су обновљене и велике, док је царска благајна
била пуна. Савременицима је Источно
царство деловало моћно и стабилно, док су
нова германска краљевства трошила снагу
у међусобним сукобима. Тај утисак је био
погрешан. Источно римско царство имало
је бројне проблеме, унутрашње и спољне.
Социјална и економска ситуација није била
најповољнија, високи порези и бирократија
притискали су становништво, док су границе
у Подунављу и на истоку дошле на удар
непријатеља. Побуне и немири су избијали и
у самој престоници Константинопољу.
Упркос свим проблемима, енергични
цар Јустинијан I (527–565) био је уверен да
је дошао тренутак обрачуна са германским
уљезима. Области некадашњег Западног
римског царства требало је силом вратити
у римско окриље. У првих неколико година
изгледало је да догађаји дају Јустинијану
за право. Источне армије победоносно
су напредовале на западном Средоземљу.
151
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.