Freska_Istorija 1 SS

III
АЛЕКСАНДАР ВЕЛИКИ ОПСЕДА
ГРАД ТИР, 332. ГОДИНЕ П.Н.Е.
Више него велике битке са персијским армијама,
Александру Македонском су у његовом походу
представљали проблем утврђени градови. Већ у првој
години рата изгубио је више месеци на опсаде
неких малоазијских градова. После победе над персијским
краљем Даријем у бици код Иса, у јесен 333.
године п.н.е., македонски освајач је напредовао преко
Сирије и Феникије. Већина градова му се предала
без борбе али је Тир, велики феничански град и прометна
лука, одлучио да не отвори вратнице краљу.
„Грађани Тира, међутим, када је краљ пожелео да
принесе жртву Хераклу Тиријском, несмотрено су
му забранили улаз у град. Александар се увредио
и запретио да ће напасти град, али се Тиријци нису
уплашили могуће опсаде... Краљ је видео да је град
тешко опседати са мора због одбрамбених справа
на зидовима и присутности тиријске флоте, а да се с
копна скоро не може нападати, јер је четири стадија
(нешто преко 700 m) одвојен од обале, али је ипак
одлучио да се изложи свим ризицима и напорима,
само да македонска војска не буде понижена од једног
неугледног града. Одмах је срушио такозвани
Стари Тир (на азијском копну, насупрот Новог Тира,
који је на острву) и упослио више десетина хиљада
људи да носе камење и саграде насип широк два
плетра... Становнике околних градова је све до последњег
укључио у ове послове, који су, управо због
бројне радне снаге, брзо напредовали.
У почетку су Тиријци допловљавали до насипа и подсмевали
се краљу што мисли да ће победити Посејдона.
Затим, кад је насип, мимо њихових очекивања, почео
видно да расте, одлучили су да децу, жене и старце
пребаце у Картагину (град који су основали насељеници
из Тира), а људе у напону снаге одредили су за борбу на
зидовима. Припремили су се и за поморски рат, јер су
располагали флотом од осамдесет тријера...
Док је трајао напад са насипа, краљ је са целом флотом
опловљавао град и осматрао зидове: било је јасно
да ће град напасти и са копна и са мора истовремено...
Након тога, када је насип већ стигао до градских
бедема, град је од острва постао полуострво, а током
борбе на зидовима дошло је до многих жестоких сукоба.
Тиријцима је опасност била пред очима: док су размишљали
о несрећи која следи након освајања града,
обузела их је таква ратна грозница да су презрели и
саму смрт...
Александар је позвао Македонце да им у борби он
буде узор по коме ће се равнати, а онда је све бродове
опремио за бој и извршио жесток напад на градске бедеме
са копна и мора истовремено. Опазио је да је зид
у околини бродоградилишта слабији... Тамо се осмелио
на подухват у који ни присутни нису могли да поверују:
са дрвене куле пребацио је на градске зидове
мост и преко њега сам прешао на зид, не уплашивши
се ни зависти судбине ни претње непријатељског
беса... За то време, у другом делу града, ударци ’овном’
срушили су велики део зида. Македонци су упали кроз
отвор, а када су и Александрови саборци преко моста
прешли на зид, град је био заузет. Тиријци нису губили
присуство духа, већ су се и даље борили и међусобно
Александар Велики, модерна реконструкција
156
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.