12.04.2019 Views

Freska_Istorija 1 SS

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.

IV<br />

4<br />

ПРИВРЕДНА ОСНОВА АНТИЧКОГ СВЕТА<br />

Након завршетка ове лекције моћи ћеш да:<br />

• разумеш земљорадничку основу античке привреде;<br />

• опишеш како се одвијала размена пре открића новца;<br />

• објасниш настанак и развој новца и новчане привреде;<br />

• откријеш везу између географије Средоземља и развоја трговине и транспорта;<br />

• препознаш различито порекло радне снаге на којој је почивала производња.<br />

ПОЉОПРИВРЕДНА БАЗА<br />

АНТИЧКЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ<br />

Све о чему смо говорили у претходним<br />

лекцијама – друштво, државе, двор,<br />

бирократија, војска, градски живот –<br />

морало је почивати на некој привредној основи.<br />

Ако један слој људи не ради на производњи<br />

хране, то значи да неко други мора да ради<br />

уместо њих. Производња и привреда у античком<br />

свету биле су устројене потпуно другачије<br />

у односу на стање у модерним друштвима.<br />

Антички свет био је свет физичког рада, лишен<br />

машина и аутоматских процеса који би га<br />

олакшали. Било је неизбежно да већина људи<br />

проведе своје животе у напорном раду, најчешће<br />

у пољопривреди.<br />

Античке заједнице почивале су на земљорадничкој<br />

(аграрној) привреди. Проблем производње<br />

хране био је стално присутан. Антички<br />

свет као целина никада није знао за вишак<br />

хране. Добра летина у једној области није<br />

била гаранција да већ у суседству људи не гладују.<br />

Због тога је основна брига сваке заједнице<br />

била производња што веће количине хране.<br />

Вишак, ако га је било, могао се похранити<br />

у складишта чиме би се бар мало ублажавала<br />

претња глади. У друштвима која су имала новчану<br />

привреду често чујемо о људима који су<br />

се богатили на несташици. Особа која је била<br />

у стању да допреми храну издалека, или која<br />

је имала складиште хране из ранијих година,<br />

могла је да је у гладним годинама продаје по<br />

изузетно високој, заправо пљачкашкој цени.<br />

Оваква пракса обично је била забрањена законом<br />

и строго кажњавана, али се свеједно<br />

често понављала.<br />

Данас обично градове видимо као центре<br />

непољопривредне економије, док је производња<br />

хране препуштена сеоском становништву.<br />

У антици ова строга линија раздвајања<br />

између пољопривредне и непољопривредне<br />

сфере није постојала. Велики део становништва<br />

свих сем највећих градова био је<br />

ангажован у пољопривреди. Уобичајен део<br />

свакодневног живота једног медитеранског<br />

или блискоисточног града у антици био је<br />

одлазак људи на рад у пољима сваког јутра и<br />

повратак са њива предвече. Ни сеоске заједнице<br />

нису могле да приуште да буду потпуно<br />

лишене занатске производње и да се искључиво<br />

ослањају на градску производњу.<br />

Жетва у старом Египту, слика на зиду из времена Новог царства<br />

178<br />

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући<br />

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу<br />

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!