Freska_Istorija 1 SS

IV
половини I миленијума п.н.е. Феничани су
живели у приморском појасу данашњег Либана
и Сирије. Њихови градови били су велики
економски центри већ у II миленијуму
п.н.е. Пораст становништва и притисак непријатељских
сила попут Асирије навео је
део Феничана на прекоморске сеобе. Већина
нових насеобина основана је између X и VIII
века п.н.е. Феничани су населили острво Кипар,
северозападне обале Африке и јужне
обале Пиринејског полуострва, као и многа
острва западног Средоземља. Картагина,
основана крајем IX века п.н.е. као колонија
града Тира, временом ће постати водећа
сила и најпрометнија лука западног Средоземља.
МИГРАЦИЈЕ У ДАЛЕКОЈ ПРОШЛОСТИ
Италије, на Сицилији, на обалама данашње
Француске и Шпаније. На истоку, Грци су населили
обале Мраморног и Црног мора, као
и јужне покрајине Мале Азије. Неке грчке насеобине
основане су у приморју Африке, а и
на Јадранском мору. На месту многих грчких
колонија и данас стоје велики градови попут
Марсеја (древна Масилија) у Француској, Напуља
(Неаполис) у Италији или Истанбула
(Визант) у Турској.
Феничански трговачки брод, рељеф из IV века п.н.е.
Грчко насељавање Средоземља одвијало
се претежно између VIII и VI века п.н.е., мада
су значајне насеобине осниване и после овог
времена. Многи су фактори подстицали Грке
на сеобе. Ране колоније биле су претежно
земљорадничка насеља основана у областима
за које се чинило да имају велики пољопривредни
потенцијал. Насељеници су могли
доћи до већих и богатијих парцела земље од
оних које су обрађивали њихови очеви у домовини.
Друге насеобине су основане у близини
налазишта руда или као трговачке испоставе,
за размену робе са локалним становништвом.
Али многе колоније су основали
људи који су морали да напусте своје градове
због немаштине, политичког притиска или
грађанских сукоба. Временом, грчки градови
се јављају у готово свим деловима Медитерана.
На западу су основани на јужним обалама
Остаци Кирене, грчке насеобине основане на
обали Африке у VII веку п.н.е., од стране досељеника
са острва Тере
Пре хеленистичког доба, већина грчких градова
је основана на обалама Европе и Азије. Неки су,
међутим, саграђени и далеко на југу, на афричком
тлу. Највећа и најзначајнија од тих насеобина
била је Кирена, основана око 630. године
п.н.е. у североисточном делу данашње Либије.
Кирену су подигли колонисти са грчког острва
Тера, на пажљиво одабраној локацији на око 15
km од морске обале (на којој се налазио други
град – лука Аполонија). Клима либијског приморја
тада је била влажнија него данас и погоднија
за земљорадњу. Град је трговао са Египтом,
Картагином и матичном Грчком, и истицао се
по богатству и у хеленистичко и римско доба.
Промена климе, несређене прилике у Римском
царству и претерано искоришћавање земљишта
довели су до опадања пољопривредне производње
и сиромашења града. Кирену је 262.
године н.е. погодио велики земљотрес. Она се
никад није опоравила од ове несреће; делимична
обнова била је могућа само уз помоћ римских
владара. Године 365. н.е. доживела је још већи
и погубнији земљотрес и овог пута праве обнове
није било. Каснији писци описују Кирену као
мало насеље, окружено рушевинама које побуђују
сећање на некадашње богатство и славу.
186
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.