Freska_Istorija 1 SS

ИСТОРИЈА ЗА ПРВИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ
по његовој смрти, услед продора Лангобарда.
Балканске провинције трпеле су све веће
и теже најезде Словена и Авара. Почетком
VII века дошло је до велике најезде Персијанаца
на азијске области царства. Византинци
су успели да одбију нападе Персијанаца
и поврате изгубљене области, али само уз
крајње напоре и велике губитке. Цена за ове
успехе било је препуштање балканских земаља
Словенима и Аварима. У међувремену
су и освајања на тлу Шпаније изгубљена. Неколико
година по окончању персијске опасности,
уследила је велика најезда Арабљана.
У борби са овим новим непријатељем,
ослабљено царство је изгубило своје јужне и
источне области, Сирију, Палестину и Египат.
Свега осам деценија после Јустинијанове
смрти, Источно римско царство било је
знатно мање од државе с којом је он кренуо
у освајања. Царство је било сведено на Цариград,
Малу Азију и низ невеликих разбацаних
поседа дуж обала Средоземног мора.
Света Софија, монументална црква коју је подигао
Јустинијан I у Цариграду. На месту Свете Софије се и
раније налазила црква, али она је изгорела у уличним
нередима који су потресли престоницу 532. године и
замало довели до Јустинијановог пада.
НАУЧИЛИ СМО
– Римска војна организација у доба принципата представља разраду решења која су постојала у доба позне
Републике. Тек у време цара Диоклецијана се трајно напушта Августов модел војске.
– Под Августовим наследницима ширење римске државе се успорило. Нова освајања су била скупа и мање
важна од очувања постојећих граница.
– Царство је достигло највећи обим под Трајаном (98–117) који је освојио Дакију, Набатеју, Јерменију и
Месопотамију. Знатан део Трајанових освајања напуштен је убрзо по његовој смрти.
– Војска позног Римског царства била је већа у односу на ону у доба принципата, али је дисциплина војника
била много слабија.
– У првој половини IV века н.е. Римљани су успели да стабилизују своје границе. Упади европских племена су
одбијани, а персијска претња у Азији држана је под контролом.
– Од друге половине IV века н.е. Римско царство све теже решава спољне претње. Римска војска често трпи
поразе од стране Германа и Хуна.
– У VI веку источноримски цар Јустинијан I водио је неколико ратова са циљем обнове Римског царства. Његови
напори били су само делимично успешни, а довели су до исцрпљивања Источног римског царства. Поред
тога, већи део Јустинијанових освајања у Италији изгубљен је већ пар година након његове смрти, док су
Балканске провинције трпеле све веће и теже најезде Словена и Авара.
Провери и утврди своје знање:
1. Наброј највећа освајања до којих је дошло у време Римског царства.
2. Одреди основне разлике у војној организацији између раног и позног Римског царства
(принципата и домината).
3. Наведи најважније војне проблеме и противнике римске државе од III до V века н.е.
4. Наброј битке у којима су сами римски цареви губили животе или падали у руке непријатеља.
5. Објасни зашто Јустинијану није пошло за руком да обнови Римско царство.
153
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.