Freska_Istorija 1 SS

V
СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ У АНТИЦИ
Чак су се и припадници виших слојева могли
појављивати у јавности без обуће, ако су желели
да се прикажу као скромни људи, који
презиру луксуз. Античка обућа је увек била
равна, без штикли. Људи у старом Египту,
уколико су уопште носили нешто на ногама,
већином су носили просте сандале од плетене
трске. Слична једноставна обућа среће се
широм Средоземља и Блиског истока. Уколико
су морали да се крећу по лошем времену,
сиромашни људи би користили нешто
попут тешких и дубоких дрвених кломпи,
које су се за стопала везивале каишевима.
Војничка обућа за влажнију и хладнију климу
укључивала је и тешке кожне чизме. У грчком
и римском свету су постојали и професионални
обућари, који су могли да израде
врло сложену и естетски привлачну обућу,
израђену по мери, од свих могућих материјала.
Наравно, њихове услуге су биле само
за оне људе који су били у стању да их плате.
доживљаје ликова у најновијој комедији. Позориште
је било масовна забава и у старом
Риму у III и II веку п.н.е. Касније оно губи на популарности
и уступа место облицима забаве
попут музичких и акробатских наступа, трка
двоколица и, наравно, гладијаторских игара.
Антички људи су проводили много
више времена изван куће него ми данас.
Већ у старој Месопотамији и Египту видимо
младе људе који се забављају играма
на отвореном простору, које можемо
описати као атлетске или „спортске”.
ЗАБАВА И РАЗОНОДА
Антички људи су били далеко скромнији
од данашњих, њима је било потребно
веома мало да би били срећни и задовољни.
Религијски празници и пратеће свечаности
и гозбе биле су прилика за славље у које
се укључивао најшири круг друштва.
Књижевна дела су, наравно, била моћан
извор забаве и поуке. Но, питање је да ли су,
чак и у најразвијенијим античким културама,
писмени људи чинили већину становништва.
Али свима је на располагању била усмена књижевност.
Песме, приче, досетке и пошалице су
се радо слушале и преносиле. Приповедачка
способност била је нарочито уважавана. Музичка
и певачка вештина такође су се надалеко
цениле, а у старој Грчкој музичко образовање
је постало уобичајен део општег образовања.
Театар данас доживљавамо као елитну
уметничку форму, коју прати и разуме само
мали број људи. У старој Грчкој он је био
омиљена забава многих људи. Грађани и неграђани
су се окупљали у маси да буду дирнути
и потресени заплетом неке трагичке представе
или да се насмеју до суза, гледајући
Грчки младићи се спремају да бацају копља
Tакмичења, најчешће али не искључиво атлетског
карактера, била су важан део живота
у старој Грчкој. Сви велики фестивали, попут
Олимпијских, Немејских, Истамских или
Питијских свечаности, укључивали су атлетска и
друга такмичења (у музици, рецитовању, беседништву).
Ова надметања су настала и развијала
се у оквиру култа богова. Тако су Олимпијске
игре биле део прослава у част бога Зевса. Али
спортска такмичења су се временом прелила
изван култне сфере и постала део свакодневног
живота. У класично и хеленистичко доба сваки
грчки град имао је тркачку стазу и вежбалиште,
а често и посебну зграду за спортске вежбе и
надметања. Идеал физичког здравља, одржаваног
сталним телесним вежбама и добром исхраном,
био је врло снажан у старој Грчкој.
248
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.