12.04.2019 Views

Freska_Istorija 1 SS

Create successful ePaper yourself

Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.

III<br />

РАТ И МИР У СТАРОЈ ГРЧКОЈ<br />

бојиште у Тракији дошао је атински државник<br />

Клеон са свежим атинским снагама. Он<br />

је био најгласнији присталица рата у Атини,<br />

уверен да атински народ има снаге да потпуно<br />

порази своје непријатеље и сурово казни<br />

непослушне савезнике. У бици код Амфипоља,<br />

422. године п.н.е., Атињани су тешко<br />

поражени. И Брасида и Клеон пали су у боју.<br />

Смрт највећег атинског заговорника рата<br />

отворила је пут преговорима и склапању<br />

мира, 421. године п.н.е. Уговор који су зараћене<br />

стране склопиле назван је Никијиним миром,<br />

по предводнику атинске стране у преговорима,<br />

богаташу и политичару Никији.<br />

Нажалост, Никијином миру није било<br />

суђено да се одржи. Многи спартански савезници<br />

били су незадовољни условима под<br />

којима је мир склопљен, сматрајући их сувише<br />

благим и попустљивим. У Атини се ускоро<br />

јавила групација која је заговарала наставак<br />

рата. Њу је предводио Алкибијад, млад<br />

и амбициозан државник. Убрзо се показало<br />

да Алкибијад има велике способности, али<br />

и потпуно одсуство сваке врсте моралних<br />

обзира. Период несигурног мира траје од<br />

421. до 415. године п.н.е., али борбе ниједног<br />

тренутка нису у потпуности престале. Неки<br />

од спартанских савезника просто су одбили<br />

да се помире с Атињанима. Побуњени градови<br />

у Тракији наставили су борбу. Атина<br />

и Спарта су покушале да створе међусобни<br />

савез који би решио нагомилане проблеме у<br />

Грчкој, али и овај покушај био је кратког даха.<br />

Убрзо су и Атињани и Спартанци почели да<br />

раде једни против других, испрва прикривено<br />

али ускоро отворено. Већ 418. године п.н.е.<br />

видимо снаге Атињана и Спартанаца како се<br />

директно међусобно боре, мада примирје<br />

није званично окончано.<br />

Иако су имали нерешену и опасну ситуацију<br />

у матичној земљи, Атињани су 415.<br />

године п.н.е. послали велику војну експедицију<br />

на западно Средоземље. Повод је била<br />

молба за помоћ, која је дошла из малог града<br />

Сегесте, на острву Сицилија. Алкибијад<br />

је у овом позиву видео велику прилику за<br />

лично истицање. Успео је да убеди народну<br />

скупштину да изгласа велику војну експедицију,<br />

далеко већу него што је била потребна<br />

за заштиту Сегесте. Циљ похода требало је<br />

да буде потчињавање читаве Сицилије и ширење<br />

атинске моћи на западно Средоземље.<br />

И Л И Р И Ј А<br />

Ц р н о м о р е<br />

Рим<br />

ЛАЦИЈУМ<br />

Кима<br />

Тарент<br />

Т и р е н с к о м о р е<br />

Сицилија<br />

Акрагант<br />

Ј а р а н с к о м о р е<br />

И Т А Л И Ј А<br />

Елеја<br />

Турији<br />

Катана<br />

Кротон<br />

Сиракуза<br />

ВЕЛИКА ГРЧКА<br />

Епидамнос<br />

Коркира<br />

Ј о н с к о м о р е<br />

Аксиос<br />

Сримон<br />

МАКЕДОНИЈА<br />

Пилос<br />

Хеброс<br />

Визант<br />

Перинт Халкедон<br />

Амфипољ Абдера<br />

Тасос<br />

Лемнос<br />

Потидеја<br />

Лариса<br />

Амбракија<br />

Делфи<br />

Теба<br />

Платеја Атина<br />

Коринт<br />

Сфактерија<br />

Агрос<br />

Спарта<br />

Еејско море<br />

Т Р А К И Ј А<br />

Егоспотам<br />

Абидос<br />

Кизик<br />

П Е Р С И Ј А<br />

Лезбос<br />

Сард<br />

Хиос<br />

Ефес<br />

Самос<br />

Милет<br />

Халикарнас<br />

Наксос<br />

Родос<br />

Родос<br />

Фазелида<br />

ЛЕГЕНДА<br />

Атински поморски савез<br />

Савезници Атине<br />

Пелопонески савез<br />

Савезници Спарте<br />

Персија<br />

Походи атинске флоте<br />

Важније битке<br />

Пелопонески рат<br />

Крит<br />

С р е о з е м н о м о р е<br />

118<br />

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући<br />

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу<br />

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!