Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
I<br />
ИСТОРИЈСКО ИСТРАЖИВАЊЕ<br />
Архиви су установе чији је задатак сређивање<br />
и чување писане грађе. Они могу бити<br />
државни, регионални или локални. Велики<br />
део извора који занимају историчаре налази<br />
се у архивима. То посебно важи за новију<br />
историју. Како идемо у даљу прошлост број<br />
архива и њихове грађе се смањује. Ипак, у<br />
неким земљама постоје архиви који воде порекло<br />
још из средњег века. Архиви античког<br />
света су углавном изгубљени, али су неке<br />
њихове делове ипак открили и за науку спасли<br />
археолози.<br />
Стара штампана издања и стари рукописи<br />
траже посебне услове да би опстали. Зато<br />
се такви текстови често чувају у библиотекама.<br />
Народна библиотека Србије у Београду,<br />
поред тога што поседује огроман фонд<br />
новијих књига, садржи и неколико стотина<br />
старих (средњовековних и нововековних)<br />
рукописа и штампаних књига, на више језика.<br />
Друге библиотеке у земљи и широм света<br />
поседују сличне, у неким случајевима много<br />
веће колекције.<br />
предмета из свих епоха, од праисторије до<br />
модерног доба. Међу музејским збиркама су<br />
и антички натписи, стари рукописи и збирка<br />
новца, медаља и печата.<br />
Велики број историјских извора се налази<br />
у власништву приватних лица и удружења.<br />
Такве колекције нису увек отворене<br />
за историчаре и археологе. Понекад велики<br />
колекционари поклањају или завештавају<br />
своје колекције јавним установама, или их<br />
претварају у музеје доступне јавности и истраживачима.<br />
Практична страна истраживачког рада<br />
налаже да се извори често објављују. Није<br />
сваки истраживач у могућности да лично<br />
види натпис на зиду неког античког храма<br />
или да посети библиотеку у којој се чува<br />
неки стари рукопис. Многи извори се чувају<br />
тако пажљиво да ни врхунским стручњацима<br />
није допуштен директан приступ. Решење<br />
за тај проблем је објављивање извора,<br />
у књигама и научним часописима. На тај<br />
начин неприступачни а важни текстови и<br />
други извори стоје на располагању истраживачима<br />
широм света. У последњих пар<br />
деценија велики број историјских извора<br />
је објављен на интернету. Специјализоване<br />
интернет странице доносе слике и копије<br />
старих и нових текстова, а често и преводе и<br />
коментаре, чиме историјски извори постају<br />
доступни и најширој јавности.<br />
Народна библиотека Србије<br />
Најзад, извори се чувају и у музејима. Музеј<br />
је установа која чува, одржава и презентује<br />
јавности предмете од историјског, научног,<br />
културног или уметничког значаја. За<br />
историјско истраживање битни су они музеји<br />
који чувају предмете из ближе или даље<br />
прошлости. Народни музеј Србије у Београду<br />
чува велики број уметничких дела, али и<br />
Народни музеј Србије<br />
18<br />
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући<br />
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу<br />
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.