Freska_Istorija 1 SS

ИСТОРИЈА ЗА ПРВИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ
ма, попут Атине или Коринта, радна снага
унајмљена за новац испуњавала је главнину
производних потреба. Број робова је порастао
у хеленистичко доба, али је и даље био
мали у поређењу са бројем који је достигнут
у Риму, у II и I веку п.н.е. По неким проценама,
удео робова у становништву Италије и
Сицилије тада је превазилазио 30%. Ни такво
стање није потрајало, робовска радна
снага била је исувише зависна од непрестаног
прилива ратних заробљеника. У претходној
лекцији смо објаснили како је број робова у
Риму опадао од средине I века п.н.е. и како је
основни терет пољопривредне производње
пренет на леђа закупаца.
Међу најважнија питања за разумевање
једног античког друштва спада и то ко има
власништво над земљом и где је концентрисана
радна снага. Демократски и отворен
карактер друштва класичне Атине и других
грчких држава великим делом последица је
чињенице да је у власништву над земљом
преовлађивао мали и средњи посед. Већина
становништва Атине у V и IV веку живела
је од властитог рада, у пољопривреди, занатству
или јавној служби. Већина земљорадника
радила је на властитој земљи. Крупних
поседника било је мало и тек понеки је имао
имовину упоредиву са каснијим римским
велепоседницима. У римском друштву је од
III века п.н.е. основну привредну јединицу
чинио велики земљишни посед, латифундија.
Богати поседници из сенаторског или
коњичког сталежа имали су у својим рукама
огромну приватну својину. Велики део
постојеће радне снаге, било да се радило о
робовима или закупцима-колонима, радио
је за њих и од њих био зависан. Економска
снага је на тај начин претварана и у друштвену
и политичку моћ.
НАУЧИЛИ СМО
– Основа производна делатност у антици била је пољопривреда, у којој је била ангажована велика већина
радне снаге.
– Првобитна привреда Старог истока била је у потпуности натурална. Упркос томе, трговачка размена на
копну и мору достигла је изузетно велики обим.
– Најстарији новац настаје у VII веку п.н.е. у Лидији, у Малој Азији. Одатле га преузимају грчки градови и
претварају у основу свог економског живота.
– У антици је транспорт морским путем био бржи и јефтинији, често и безбеднији од копненог саобраћаја.
Теретни брод са малом посадом могао је да пренесе товар који би иначе споро преносио велики број
каравана.
– У антици је транспорт морским путем био бржи и јефтинији, често и безбеднији од копненог саобраћаја.
Теретни брод са малом посадом могао је да пренесе товар који би иначе споро преносио велики број
каравана.
– У већини античких друштава робови су имали малу улогу у производњи. Другачије стање било је у Италији
и на Сицилији у II и I веку п.н.е.
– У римском друштву је од III века п.н.е. основну привредну јединицу чинио велики земљишни посед,
латифундија.
Провери и утврди своје знање:
1. Објасни зашто је у антици пољопривреда била битнија од занатства, трговине или рударства.
2. Одреди разлику између натуралне и монетарне привреде.
3. Упореди антички и модеран новац (искористи као пример слике у овој лекцији).
Објасни у чему је основна разлика.
4. Наведи групе људе на којима је почивао физички рад у антици.
5. Дефиниши својим речима шта је то латифундија.
183
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.