Freska_Istorija 1 SS

ИСТОРИЈА ЗА ПРВИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ
на велики број подгрупа. Постојала је и
изве сна социјална мобилност, тј. могућност
да припадник ниже друштвене групе пређе
у вишу. Изванредне способности, или наклоност
фараона или других моћних људи,
могли су појединцу да омогуће напредовање
у друштву. Колико су такви случајеви били
типични, тешко је рећи.
Већина података о друштву старог Египта
односи се на двор, свештенство и чиновништво.
О сиромашнијим слојевима знамо
мало. Неки су били зависни радници, у
служби двора, племства, државног апарата,
храмова или локалних моћника. Међутим,
срећу се и независни радници и занатлије.
Најбројнији део становништва чиниле су
разне категорије земљорадника. И њих је
било толико да је њихов положај тешко
уопштавати. Велики део сељака живео је и
радио на имањима фараона и племића, али
не сви. Сељаци су могли вишак својих производа,
ако га је било, да изнесу на тржницу
и тим приходима донекле побољшају свој
положај.
Положај жене у старом Египту био је
нешто другачији и у целини бољи у односу
на друштва југозападне Азије. Египатско
друштво је такође било патријархално
и власт је припадала мушкарцима. Изузев
свештеничких положаја, мали број јавних
звања је био доступан женама. Али у погледу
својине жене су имале доста широка права,
а могле су и самостално да наступају пред
судом, што у Месопотамији и Грчкој није
био случај. Египатске жене су слављене као
супруге и мајке, дакле због улоге које имају у
очувању и продужењу породице. У документима
и на надгробним споменицима Египћани
су чешће наводили мајчино име него
очево. Али уколико жена није могла да има
деце, закон је то видео као валидан ра злог
за раскид брака. Фараони и други истакнути
појединци могли су имати више жена,
између којих је постојала хијерархија. Понекад,
мада ретко, срећемо жене као владајуће
фараоне. Краљица Хатшепсут (1479–1458),
кћер фараона Тутмеса I и удовица Тутмеса
II, била је током своје владавине једна од
најмоћнијих личности на читавом Старом
истоку.
Краљица Хатшепсут је на већини статуа приказана
са мушким цртама, укључујући и браду
Фараон Тутмес II умро је око 1479. године п.н.е.,
остављајући за собом сина наследника Тутмеса
III, старог једва две године. Престо је, уместо
малог дечака, преузела Тутмесова супруга,
краљица Хатшепсут, која је на њему остала око
две деценије (1479–1458. п.н.е.). Тутмес III није
био краљичин син, већ дете једне од споредних
супруга свог оца. Краљица је у почетку деловала
као регент, владајући у име малолетног
краља. Али свега неколико година касније, она
је преузела пуну власт и већину фараонских титула.
Током две деценије самосталне владавине,
краљица је постављала чиновнике, склапала
међудржавне уговоре, подигла велики храм
мртвих у близини Тебе и наредила два велика
војна похода, у Африци и Азији.
Већи део становништва био је подложан
радним обавезама. Неке категорије су биле
изузете, али то је често било условно: од сељака
ослобођених обавезе да обрађују фараонову
земљу тражило се да учествују у подизању
његових грађевина и сл. Људи који би избегавали
радне обавезе били су осуђивани на
нарочито тежак рад на владарским имањима,
на градилиштима и у каменоломима.
163
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.