Freska_Istorija 1 SS

II
ДРЖАВНЕ ФОРМЕ У СТАРОЈ ГРЧКОЈ
Да су у питању заиста грчке државе сазнајемо
захваљујућим писаним документима из овог
периода, који користе један рани дијалекат
грчког језика. На хиљаде текстова писаних
на глиненим таблицама нађено је у свега три
града – Кнососу, Пилосу и Теби. Ова насеља
су истраживали археолози током XX и XXI
века. У Микени и осталим градовима је досада
откривен мали број писаних извора.
Микенске државе биле су краљевства,
монархије у којима је краљ био и судија и
врховни свештеник. Краљевске палате су
биле средишта управе, религије и привреде.
Оне су контролисале велики део обрадивог
земљишта, огромна крда стоке, као и рудна
богатства. Изгледа да су имале и монопол на
трговину. Читав државни апарат је, заправо,
представљао продужетак и изданак краљевског
дома. Из докумената сазнајемо о великом
броју чиновника, надзорника и писара,
као и војника, радника и занатлија – сви су
били у служби палате. У изворима се срећу две
владарске титуле ванакс („господар”) и лавагетас
(„вођа народа”, можда „вођа војске”),
али веза између њих није најјаснија. Ванакс
је свакако био старији и моћнији. Постоји
могућност да су микенска краљевства била
повезана у централну државу, којом је владао
један врховни краљ. Његово седиште је вероватно
било у Микени.
Микенска краљевства су пропала током
XII века п.н.е. Тачни узроци њиховог нестанка
нису јасни. Чињеница је да су градови и
палате освајани и уништавани један за другим.
Идентитет нападача је и даље предмет
полемике међу научницима. Касније грчко
предање пад Микене приписује Дорцима,
грчком племену је у I миленијуму п.н.е. насељавало
Пелопонез и оближња острва. По
предању, Дорци су дошли са крајњег севера
Грчке, уништавајући градове који су им се
нашли на путу. То је било време општих немира,
сеоба и ратова на читавом источном
Средоземљу. Хетитско краљевство је такође
пало, као и низ држава у Малој Азији и на
Леванту. Египат је доживео спољне нападе,
које је одбио с великом муком. У овим условима
су нестале и микенске државе, њихово
друштво и писменост.
Следећих неколико векова у Грчкој не
срећемо употребу писма и писане изворе.
Зато овај период (приближно од XII до VIII
века п.н.е.) називамо мрачним добом грчке
историје. Државна организација је нестала.
Читава Грчка се привремено вратила
на примитивније друштвене форме. Изнова
срећемо племенске заједнице и поглаварства.
Други назив за овај период је хомерско
доба, по митском песнику Хомеру. Грчки
епови, Илијада и Одисеја, приписани
Хомеру, настали су на самом крају ове епохе,
и представљају ретке изворе за њену историју.
Облик владавине који видимо из ових
поетских дела је патријархална монархија.
Непознате речи
ванакс – „господар”, највиша владарска титула у микенској
Грчкој
лавагетас – „вођа народа”, једно од владарских звања у
микенској Грчкој
Ваза израђена крајем хомерског доба (око 800. године
п.н.е.). Богате уметничке израђевине микенског
периода замењене су једноставним посудама,
геометријске декорације.
56
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.