Freska_Istorija 1 SS

ИСТОРИЈА ЗА ПРВИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ
Глумци са маскама, рељеф из хеленистичког
доба
Једна од ствари која збуњује данашње људе
када читају о античком театру јесу глумачке маске.
Глумци у грчком позоришту носили су маске
и гледаоци нису могле да им виде лица. Како је,
онда, успостављен однос између глумаца и публике,
упитаће неко? Како су изражавали емоције,
ако им се нису видела лица? Зашто су то,
уопште, радили? Одговор на последње питање
лежи у пореклу грчке драме. Она је настала у
оквиру култа бога Диониса и ту је и остала чак
и када се развила у утицајну и признату уметност.
Маска је била значајан део Дионисовог
ритуала, учесници у њему су носили маске.
Постојало је мноштво различитих маски, неке
опште, коришћене у разним представама, друге
специјално израђене за дате улоге. Маске коришћене
за трагедију су се јасно разликовале
од комичких маски. Маска је омогућавала да се
замагли граница између стварности и представе,
између глумца и улоге. Захваљујући маскама,
исти глумац је могао да, у различитим сценама,
игра различите улоге. Што се тиче изражавања
емоција – показало се да има много начина да
се то уради, мимо израза лица: бојом и јачином
гласа, начином на који се изговара текст, покретима
тела итд.
Данас је сачуван само делић античке грчке
трагедије, већина трагичких песника су за нас
само пука имена чија дела не можемо више
да читамо. И од поменуте тројице сачуван је
релативно мали број трагедија. Поседујемо
само по 7 Есхилових и Софоклових трагедија,
као и 18 Еурипидових.
Комедија се на атинској сцени појавила
доста касно у односу на трагедију. Постала
је званично део атинских свечаности тек 465.
године п.н.е. Дела већине комичких песника
је такође задесила жалосна судбина – углавном
су изгубљена. Најбоље су очуване комедије
Аристофана Атињанина, представника
старије атичке комедије. Сачувано је 11 његових
дела – једва четвртина онога што је написао.
Аристофанове комедије су политички
и друштвено свесна дела. У његовим делима
нико није безбедан од исмевања – политичари,
обичан свет, мушкарци, жене, млади, стари,
Атињани, Спартанци, чак и сами богови.
Дела највећег песника млађе атичке комедије,
Менандра, дуго су сматрана изгубљеним. Данас,
захваљујући открићима папируса, имамо
једну од његових комедија сачувану у целини
(Човекомрзац), и више од којих постоје знатни
одломци. Менандар је био велики узор за ране
римске комедиографе. За разлику од Аристофана,
он се не бави политичким и друштвеним
темама. Заплете за своје комедије он проналази
у приватном животу, свакодневним
забунама, недоумицама и конфликтима.
Грчко позориште у Епидауру, на Пелопонезу, саграђено
крајем IV века п.н.е. Овај театар је могао да прими
између 12 и 15 хиљада гледалаца.
ПРОЗНА КЊИЖЕВНОСТ
Већ смо рекли да се прозна књижевност
јавља позније у односу на поезију. У случају
старе Грчке, имамо Хомерове епове већ у VIII
веку п.н.е., док прва прозна дела за која знамо
потичу из средине VI века п.н.е. Прво дуже сачувано
прозно дело (Херодотова Историја)
написано је тек у другој половини V века
п.н.е. Антички људи су шире гледали на књижевност
него ми данас. Говори судских и политичких
беседника, као и списи историчара
209
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.