Freska_Istorija 1 SS

II
3
ДРЖАВНЕ ФОРМЕ У СТАРОЈ ГРЧКОЈ
Након завршетка ове лекције моћи ћеш да:
• објасниш зашто најстарије државе Европе настају баш на тлу данашње Грчке;
• наведеш новине које је грчки полис донео у односу на раније државе;
• разликујеш државне форме које су постојале у старој Грчкој;
• одредиш место хеленистичких држава у светској историји;
• разумеш историјски значај грчког права.
ПОЧЕТАК ЕВРОПСКЕ
ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ
Настанак првобитне цивилизације и
првих држава у Европи каснио је за
Старим истоком више од једног миленијума.
Док су се на истоку развијали градски
живот, писменост и државна организација,
Европа је и даље живела у праисторији. На
већем делу континента такво стање ће се наставити
још хиљадама годинама. На југу, и поготову
југоистоку Европе већ у III миленијуму п.н.е.
видимо помаке који ће довести до настанка
раних држава. Није случајност да градови и државе
настају најпре на простору данашње Грчке,
европске земље најближе Блиском истоку. Већ
у овом периоду постоје недвосмислени докази
о везама егејских земаља са Малом Азијом
и Левантом. Утицаји и примери развијенијих
источних култура су благотворно деловали на
развој државности на егејском тлу.
Непознате речи
минојска култура или цивилизација – прегрчка култура
Крита у бронзано доба
Као и у случају старог Египта, и античка
грчка историја има сопствену периодизацију
која нам помаже да се лакше изборимо
са великим временским распоном који она
обухвата.
НАЈРАНИЈЕ ДРЖАВЕ У ЕВРОПИ
Најстарије познате државе на европском
тлу настале су на острву Крит. Почетке
градског живота на Криту срећемо већ
у другој половини III миленијума п.н.е. Око 2000.
године п.н.е. на више места на острву постојали
су пространи градови, у чијим су центрима
биле палате. Највећи од њих био је Кносос, у самом
средишту острва. У Кнососу је крајем XIX
века откривена и највећа палата на острву. По
Миносу, митском краљу Крита, ове државице и
њихову културу називамо минојском. У остацима
критских палата нађено је више писаних докумената,
чак је у употреби било и више типова
писма. Али њихов језик и писмо су и даље потпуно
неразумљиви. Стога не знамо много о облику
владавине, државном уређењу или друштву минојског
Крита.
Назив епохе
Хронолошки оквир
Минојска (прегрчка) цивилизација
XX–XV век п.н.е.
Микенско доба
XVI–XII век п.н.е.
Хомерско („мрачно”) доба
XII–VIII век п.н.е.
Архајско доба
око 750. до око 500. п.н.е.
Класично доба
500–338. п.н.е.
Хеленистичко доба
338–30. п.н.е.
Римско („царско”) доба, грчке земље под римском влашћу од 30. п.н.е.
54
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.