behar br. 105-106 - Islamska zajednica u Hrvatskoj

DIJALOG<br />
Predsjedništvu. Ostao je neodređen<br />
što se tiče termina, jedino je<br />
govorio o dodatnim garancijama<br />
koje bi morale da prethode. Kazao<br />
sam mu: “Evo mene - ja sam Vam<br />
garancija. Ja spavam do prozora, a<br />
Vi spavajte do zida. Ako granata<br />
pogodi – prvo će mene, a tek onda<br />
Vas. Ja imam troje djece, a Vi ne -<br />
mate. Pa ako meni nije žao da<br />
založim život, onda očekujem da<br />
ćete Vi, za čiji život garantujem<br />
svojim, imati dovoljno garancija.<br />
Uostalom, više od 70.000 Srba u<br />
ovom gradu valjda je dovoljna ga -<br />
ra ncija da nam je među njima mjesto<br />
i u ratu, a ne samo u miru.“<br />
Nastao je muk! Još je samo kazao<br />
da planira u nedjelju da služi u Vi -<br />
še gradu. Ja ostadoh očajan zbog<br />
nje gove površnosti i straha. Poslije<br />
toga, razgovor se nije nastavio. On<br />
je bio nezadovoljan ovakvim mojim<br />
stavom.<br />
Uobičajeno prelazimo u stanove<br />
i idemo na jutrenje u 9.00. Posljed -<br />
njih dana mnogo smo usamljeniji<br />
ne go ranije, što znači da je sve gore<br />
i teže.<br />
O. Dušan služi a ja pjevam sa<br />
Ne đom i Jokanovićem, Mara je u<br />
svje ćarnici.<br />
Kad smo svršili jutrenje i prešli<br />
u svjećarnicu, počela je žestoka<br />
kanonada granata, i to blizu crkve.<br />
Ne jedna, već desetak, i više. Onda<br />
su malo prorijedile, ali nisu pres -<br />
tajale do 13,00 tada su prešle na<br />
drugu stranu prema Miljacki. Eto<br />
još jednog dana neizlaženja.<br />
Agonija rata sve je dublja. Sve<br />
je gore i teže. Evo, struje nema, vo -<br />
114<br />
de nema, mira nema, prestanka<br />
pu c njave nema, a danas dođe i još<br />
jedno veliko zlo – telefonske veze iz<br />
Sarajeva su prekinute. Dakle, od<br />
sa da se sa svojim najrođenijim ne<br />
mo žemo čuti ni telefonom. Ovo is -<br />
klju čenje pogodilo nas je teže nego<br />
i voda i struja. Sjedimo u kancelariji<br />
i čekamo. Čekamo prestanak<br />
svih ovih zala. Bog zna kad će to<br />
biti. 9<br />
Sveštenik je još ranije<br />
upozoravao na pojavu<br />
uvlačenja politike u Crkvu.<br />
Četvrtak, 11. jun<br />
Uostalom, ja sam pisao tekstove<br />
o odnosu države i pravoslavlja.<br />
To ću opet ponoviti: pravoslavac u<br />
Parizu, Minhenu, i slično, postojaće<br />
dok bude istinski aktivan u svojoj<br />
vjeri. On tamo nikada neće<br />
imati svoju državu, ali će moći da<br />
Ne znam zašto je mitropolitu ovo trebalo? Prvo, to ne da nije istina,<br />
nego je besmislena laž! A ono što je katastrofalno je to što se ovom<br />
izjavom može izazvati osvetnički revolt, pa da baš sad muslimani<br />
oštete hramove i da tako zaista budu neupotrebljivi! Čemu onda sva<br />
ova moja ponižavanja i molbe Predsjedništvu da se obezbijedi<br />
slobodan crkveni život?<br />
bude dobar vjernik i dobar Srbin.<br />
Tako je i ovdje! To i jeste naš do -<br />
men djelatnosti. Ali... Postoje oni<br />
na ši stari nesložni tabori i klanovi<br />
– “uobraženih“, onih “koji sve zna -<br />
ju“, onih koji su do juče bili prve<br />
fotelje “Udruženja sveštenika“, a<br />
sad su prvi u nacionalnim strankama,<br />
i pokušavaju “da svemu da -<br />
ju ton“. I što je najtragičnije, us pi -<br />
jevaju u tome, i nameću to ostalima.<br />
Te nagle transformacije i ta k -<br />
ve zaokrete čine ljudi koji će uvijek<br />
dominirati i uvijek “pretrčavati“, i<br />
9 Dragomir Ubiparipović, “Ratni dnevnik<br />
sarajevskog sveštenika“, Stari<br />
Banovci, Beograd, 2011., str. 94 10 Ibid, str 96<br />
biti uz novog mitropolita, ali istovremeno<br />
i najgrlatiji sudionici<br />
rata. U proteklom periodu – najveće<br />
socijalističke režimlije, a sada –<br />
naj veće patrioti i srpski rodoljubi!<br />
Ako bi Bog dao da izađem živ iz<br />
svih ovih strahova ( u šta se svi na -<br />
damo i prepuštamo Božijoj volji),<br />
već zamišljam kako “heroji sjede“ i<br />
“ispovijedaju protekla mučeništva“.<br />
Oni će da pokupe odlikovanja,<br />
a ja ću biti suvišan. Još ću mo -<br />
rati da se udaljim, biće im tako la -<br />
k še. A ja sam oduvijek tako živio i<br />
meni je moj krst sladak. Sladak,<br />
jer Bog vidi i zna koliko stradanja<br />
svakome treba da se da.<br />
Bože, ovoliko mnoštvo duša<br />
koje se skriva po skloništima, opet<br />
je podređeno nekoj politici podjela,<br />
ratova, nadmoći. Pa zar rod ljudski<br />
mora na ovaj način da se protivi<br />
Bogu? Zar neko ima pravo na nečije<br />
živote? Niko! Kao vjerujući čo -<br />
vjek ne mogu da zaboravim da<br />
čovjek nije u stanju da da život ni<br />
mravu, a kamoli čovjeku (život je<br />
dar Božiji), i niko nema pravo da<br />
taj život oduzme. Ali, otkad rat<br />
ima logiku, pravdu, jasan moral,<br />
sa milost? Ima, ali to se vrlo rijetko<br />
susreće u ovim vremenima. 10<br />
Na Gospodu je da presudi<br />
šta je dobro a šta nije<br />
Nedjelja, 28. jun (Vidovdan)<br />
Pred veče sam se čuo sa o. Du -<br />
ša nom. Da sam znao šta ću saznati,<br />
ne bih ni dohvatio telefon.<br />
Naime, iz dosadašnjih razmišljanja,<br />
koja su zabilježena, vidi se da<br />
sam strašno opterećen mislima;<br />
šta će ko reći? Da li je ovo naše<br />
strahovanje i mučenje stvarno<br />
shvaćeno i prihvaćeno onakvim<br />
ka kvo ono zaista jeste? Da li ko<br />
mo že da bude zloban kao što mi