behar br. 105-106 - Islamska zajednica u Hrvatskoj

DIJALOG<br />
Dž. Gološ) i tražili da se demantuje<br />
izjava mitropolita Nikolaja na radiju<br />
da su hramovi u Sarajevu toliko<br />
oštećeni da su neupotrebljivi za<br />
bogosluženje? A radio je to javio u<br />
kontekstu mitropolitovog sas ta nka<br />
sa Kecmanovićem. Ne znam za što<br />
je mitropolitu ovo trebalo? Prvo, to<br />
ne da nije istina, nego je be -<br />
smislena laž! A ono što je katastrofalno<br />
je to što se ovom izjavom može<br />
izazvati osvetnički revolt, pa da baš<br />
sad muslimani oštete hramove i da<br />
tako zaista budu neupotrebljivi!<br />
Čemu onda sva ova moja ponižavanja<br />
i molbe Predsjedništvu da se<br />
obezbijedi slobodan crkveni život?<br />
Rekao sam direktorici Gološ;<br />
“Da li Vas može da demantuje va -<br />
ša službenica?“ Ona se nasmijala.<br />
Zatim sam priznao da ja vršim bo -<br />
go služenja u hramovima, i da, ako<br />
oni hoće da demantuju da su “ra -<br />
zo reni“, neka samo pusti snimke<br />
kojih ima na pretek, jer su dosta<br />
puta snimali hramove tokom rata.<br />
116<br />
“Vi se, gospodine, obratite svom<br />
dr. Karadžiću. On uzima svoj dio<br />
humanitarne pomoći i 45% (ili<br />
41%, nisam siguran) ukupne<br />
hrane prema procentu srpskog<br />
stanovništva – vozi u Rajlovac.<br />
On računa da ovi Srbi u gradu<br />
nisu Srbi. Jer, da su Srbi – ne bi<br />
bili uz Aliju. Znači, Vaša hrana se<br />
uzima, a što je Vaše ne daju Vama<br />
– to im vi recite. Ne možete od<br />
tuđih usta otimati hranu kad je<br />
ionako ima malo, a Vi ste je već<br />
dobili!“ Bio sam preneražen<br />
ovim, okrenuo sam se dr.<br />
Popoviću i Tutnjeviću da mi kažu<br />
da li je to istina! Kad rekoše da<br />
jeste, ja zaćutah.<br />
Ova izjava, demantovana ili ne,<br />
um nogome je otežala ovdašnji crk -<br />
v eni život. Javljalo se još mnogo<br />
lju di telefonom, grdeći me i psujući<br />
pitali su gdje se onda vrše bogosluženja?<br />
Pominjali su porušene<br />
dža mije i pobijene hodže na srp s -<br />
koj teritoriji. Počeli su da prijete<br />
me ni. O, Bože, mi se toliko upinjemo<br />
da održimo sve koliko-toliko<br />
no rmalnim! Ne znam, ako je ova<br />
izjava istinita, onda je mitropolit<br />
Nikolaj takođe podlegao najsramnijim<br />
metodama, da, pravdajući<br />
svo ju slabost i strah, pravi još veću<br />
štetu. Ne osuđujem već i sam po -<br />
ku šavam da se stavim u njihovu<br />
kožu. Međutim, čim mitropolit Ni -<br />
kolaj nije nijednom pozvao telefonom<br />
već mu je i proteklo javljanje<br />
“iznuđeno“ vidio sam koliko mu je<br />
stalo. Osjećam nekakvo nadimanje,<br />
od muke teško dišem, muke od<br />
svega preživljenog. 13<br />
Karadžić onemogućuje<br />
dostavu humanitarne<br />
pomoći srpskom<br />
stanovništvu u gradu, time<br />
vrši pritisak i želi ubrzati<br />
njihovo iseljenje<br />
Četvrtak, 16. jul<br />
Bilo je važno dočekati jutro, i<br />
ono polako budi život. Naš uobiča -<br />
je ni redoslijed. Već četri dana ne -<br />
ma vode i struje. Opet neki kolaps.<br />
Staru crkvu držimo otvorenu<br />
kao i dosad. Opet navala na svijeće<br />
zbog nestanka struje. Svi smo,<br />
hvala Bogu, zdravi i čitavi i nismo<br />
mnogo utučeni. Pokadkad ima i<br />
neke vedrine. Padne neka sumorna<br />
šala, ali nakratko. U 10.00 od la zim<br />
sa ljudima iz “Dobrotvora“ u Predsjedništvo.<br />
Sastanak je organizovao<br />
dr. Pejanović. Tu je još g. Pa muk iz<br />
skupštine grada, Braco Ko sovac iz<br />
Foruma građana, pa g. Stjepan<br />
Klju jić, dr. Andrija Gvozdenović, dr.<br />
Dra goljub Popović, M. Tutnjević,<br />
ka snije je stigao prof. Muhamed Fi -<br />
13 Ibid, 149-150 14 Ibid, str. 158<br />
li pović, a pred kraj dođe Goran Mi -<br />
lić (bivši direktor JUTEL-a) i novinar<br />
Rajko Živković.<br />
Ne poznajem dobro politiku po -<br />
d jele humanitarne pomoći u hrani,<br />
ali iz onog što je rekao čovjek iz<br />
skupštine grada, vidim da postoji<br />
pokriće za slab rad humanitarnih<br />
društava. Reče da su humanitarna<br />
društva Srba, muslimana i Hrvata<br />
tako prihvatila situaciju i da oni<br />
njihovu autonomiju neće da diraju<br />
niti uskraćuju.<br />
Kad sam protestvovao – zašto<br />
ne ma hrane kad stiže u Grad – on -<br />
da je ustao g. Pamuk i rekao: “Vi se,<br />
gospodine, obratite svom dr. Ka ra -<br />
džiću. On uzima svoj dio hu ma -<br />
nitarne pomoći i 45% (ili 41%, ni -<br />
sam siguran) ukupne hrane pre ma<br />
procentu srpskog stanovništva –<br />
vozi u Rajlovac. On računa da ovi<br />
Srbi u gradu nisu Srbi. Jer, da su<br />
Srbi – ne bi bili uz Aliju. Znači, Va -<br />
ša hrana se uzima, a što je Vaše ne<br />
daju Vama – to im vi recite. Ne mo -<br />
že te od tuđih usta otimati hranu<br />
kad je ionako ima malo, a Vi ste je<br />
već dobili!“ Bio sam preneražen<br />
ovim, okrenuo sam se dr. Popoviću i<br />
Tutnjeviću da mi kažu da li je to<br />
istina! Kad rekoše da jeste, ja za ću -<br />
tah. Dođoh u situaciju da se još i<br />
izvinjavam. Tako smo odmah na<br />
po četku dobili po nosu! Nisam imao<br />
pojma da je to tako: da se hr a na<br />
odvozi i skladišti za srpsku vo j sku,<br />
za ratnu rezervu, i da je to je dan od<br />
vidova pritiska na srpsko sta -<br />
novništvo da izađe iz Sarajeva! 14<br />
Kod gradonačelnika g.<br />
Kreševljakovića<br />
Četvrtak, 23. jul<br />
Ručao sam, pa sam u 15:30 otišao<br />
autom (koje su poslali po me -<br />
ne) u posjetu gradonačelniku Kreševljakoviću.<br />
Tu sam primljen vrlo<br />
srdačno. Više od jednog sata smo