behar br. 105-106 - Islamska zajednica u Hrvatskoj

RATNI DNEVNIK<br />
- U te be je svu no ć go rje lo svje tlo u so ba ma.<br />
Ta ko ti je go rje lo svje tlo da ti se vi dje la sva kuća.<br />
A ja sam svu noć spa va la. I ne ću da im kažem<br />
da sam svo ga Armi na sa nja la. Ali mi šćer pred<br />
svima kaže:<br />
- Ma jko, da zna š šta sam ja sa nja la?<br />
- Šta si - re koh - sa nja la?<br />
- Svu noć sam bra ta sa nja la. Sve me žu ljo nje -<br />
gov la kat. Le žao je među na ma. Išli smo i uz<br />
stepeni ce mo joj ko le gi ci Ha ti dži, ali mi Armin kaže<br />
na po la ste pe ni ca: “Ne ću Ha ti dži, ja sam se za mo rio<br />
pa bih išao u me zar. Ha jde i ti sa mno me da vi diš<br />
gdje ja odoh.” Me ne, ma ma, bi lo strah pa sam ti se<br />
pro bu di la. Kad smo ušli u ga su lha nu, s vra ta nas za -<br />
pu hnuo li jep zrak. A ka da ga otkriše, jo š jači mi ris<br />
osje ti smo. Iz ra ne na gla vi te kla je krv. A ti je lo?<br />
Su bha na llah, kao da ni je od me jta. Ha run ga<br />
ona kvog mi ri snog sve mi lu je:<br />
- Ja Ra bbi, Ja Ra bi! Uka bu li mi do vu da i ja<br />
idem za njim.<br />
Armi no vi ja ra ni do ni je li su mi te ku u ko ju je<br />
pi sao šta je ra dio, pa i pred sa mu akci ju, pri je ne -<br />
go li će pre se li ti. Na kra ju piše: Ba bo, ne tu guj što<br />
sam po gi nuo. Ja ni sam po gi nuo, ja sam se sa mo<br />
pre se lio na bo lje mje sto. Ma jko, ne ža lo sti se, već<br />
se za hva ljuj Alla hu, dže le ša nu hu, jer nam On kro ji<br />
su dbi nu. On nas na građu je dže nne tom i kažnja va<br />
dže he nne mom. Za hva lju jte Alla hu što mi je po da -<br />
rio ča st da po gi nem u Nje go vo ime. Ma jko, ti znaš<br />
da še hid ima pra vo da u dže nnet uve de 70 oso ba.<br />
I ja ću, ma jko, oče, vas uve sti, ako Bog da. Sa mo<br />
mi ha la li te.<br />
Znao je da će preseliti, pa je sve napisao. Sa -<br />
nja la sam ga i ne ko li ko da na na kon dže na ze. Pi -<br />
tam ga:<br />
- Otku da ti, si ne? A on se na smi ja i kaže:<br />
- Mi mo že mo doći ka da god hoće mo.<br />
Pi tam ga, opet:<br />
- Ko ti je, si ne, otvo rio vra ta?<br />
- Po sla nik - odgo vo ri on me ni.<br />
- Si ne, ka ko ti je na ono me, dru gom svi je tu?<br />
On se, kao u sva kom mom snu, sa mo smi je. Ne<br />
go vo ri ništa. Ja ga sve ispi tu jem, a znam da je pre -<br />
se lio. U snu mu sta lno vi dim bo se no ge. Su bha na -<br />
llah, i da nas osjećam hla dnoću s nje go vih taba na...<br />
Je dnom, ja sje dim, a on me pi ta:<br />
- Učiš li ti, ma jko, za Ahi ret? Ako me ni nešto<br />
bu de, ne mo jte se si ki ra ti, i ne mo jte mi za ti je lom<br />
ža li ti. Ti je lo tru hne, ono je ze mlja i ide ze mlji, a<br />
duša ži vi na Ahi re tu.<br />
128<br />
OSMAN I TE NK<br />
Ko god da dođe na Igman, sta ri ji bo rci mu priča<br />
ju ka ko je Osman sa vla dao či tav te nk. To i ne bi<br />
bio ne ki po dvig da se bo rba sa če tni ci ma ni je za vrš -<br />
ila be riće tno. Ova ko, ispa lo je da je Osman spa sio či -<br />
ta vu pla ni nu Igman i sve naše bo rce... Bi lo je to na<br />
pri je la zu iz to plog ju na u to pli ji ju li. Če tni ci su bi li<br />
po di gli ve li ku silu ka ko bi sa svih stra na opko li li Sa -<br />
ra je vo. I že ne, i dje ca, i bo rci bi li bi ta da za tvo re ni.<br />
Pre ko uzvi še nja Ro goj i ma log mje sta Trno vo, i s<br />
dru ge stra ne pla ni ne Bjela šni ce, če tni ci su kre nu li<br />
pre ma Igma nu. A naši bo rci, že ne i dje ca mo gli su<br />
sa mo pre ko Igma na izla zi ti iz Sa ra je va i ići u dru ge<br />
slo bo dne gra do ve...<br />
I, eto, če tni ci su kre nu li si lnim te nko vi ma. Baš<br />
kao ažda he. Ništa im ni je mo glo osta ti na pu tu. U<br />
sva kom se lu na ko je su na ila zi li pa li li su ku će, šta le<br />
i si je no. Ne ne i ma jke sa dje com u ko lo ni bježa li su<br />
pre ma Pa za riću i Ta rči nu. Odra sli ja dje ca tje ra la su<br />
ovce i sto ku ispred se be. Iz ovih dana i po ti če Osma -<br />
no vo ju naštvo. Da se kaže: Osman ni je sam sa vla -<br />
dao neprijatelje, ni ti je sam spa sio že ne i dje cu, ali<br />
je u ovoj bo rbi ispao pra vi ga zi ja... Ka da su če tni ci<br />
po pa li li se la, na mje ri li su se na je dno po ve li ko brdo<br />
na Igma nu ko je je na rod ovo ga kra ja zvao Pro skok.<br />
Tu su ih če ka li naši bo rci.<br />
Če tni ci su pri je mra ka, na kon za tišja, na pa li<br />
izne na da, ali ovaj put sa mno go te nko va. Ove gvozde<br />
ne grdo si je gru ha le su i bre kta le da se šu ma pro -<br />
la ma la od bu ke. Sva ko živ bi se ska me nio od stra ha.<br />
Sve se krši lo i lo mi lo. Ba š kao da de set ažda ha pla -<br />
me nim je zi ci ma ho će sve sprži ti i satra ti. Iza te nko -<br />
va, kao đo je, kri li su se neprijateljski vojnici. Mi sli li<br />
su da će sa kri ve ni po bi je di ti naše bo rce i osvo ji ti<br />
Pro skok i da će se po pe ti na vrh Igma na... Našim<br />
bo rci ma sve je kre nu lo naopa ko. Ne ki su se, be li, i<br />
uplaši li ovih gvo zde nih smrto no sni ca, što i ni je sra -<br />
mo ta. I onim najhra bri jim ni je bi lo pra vo ka da im je<br />
ko ma nda nt Ha nja li ć re kao da su po tro ši li svu municiju<br />
za tenko ve. Pa, ha j’ ti sad? Ka ko bez municije?<br />
Po go to vo šta sa te nko vi ma? I bo rci su pre sta li pucati.<br />
Šu tje li su i če ka li.<br />
I, ta ko, dva te nka, pri je dru gih, došli su do<br />
ro vo va u ko ji ma su bi li naši bo rci. Mo gli su ih čak<br />
i pre ga zi ti. U tim du ga čkim se ku nda ma, ka da se<br />
odluči va lo o ži vo tu i smrti, ko ma nda nt Dže vad<br />
upi ta bo rca do se be:<br />
- Osma ne, gdje ti je top?<br />
- Ka kav top, ko ma nda nte!? Znaš da nji me<br />
ni sam gađao te nko ve, sa mo ro vo ve, i to s brda<br />
na brdo. Ta ko su u nje mu po deše ni niša ni. Znaš i<br />
sam, ko ma nda nte...<br />
- Osma ne, uzmi top i gađaj te nk!<br />
- Ama, pobogu si, komandante...<br />
- Osma ne, uzmi top i ga đaj te nk!<br />
- Ra zu mi jem, ko ma nda nte!<br />
Oči bo ra ca bi le su uprte u Osma na. Zna li su<br />
da ih če ka bo rba prsa u prsa, ali su če ka li da vi de<br />
šta će on ura di ti. Osman je, kao da je puška, po -<br />
di gao ki ne ski be strza jni top na ra me i počeo ni -<br />
ša ni ti. Tražio je po go dnu po zi ci ju. Ali se ci jev na<br />
ku po li te nka po la hko okre ta la pre ma Osma nu.<br />
Našao se oči u oči s te nkom. Ko će pri je opa li ti.<br />
Bo rci ma su se se ku nde či ni le kao sa ti. I, Osman<br />
prvi opa li. Po go dio je to čko ve-gu sje ni ce, a na kon<br />
to ga ku po lu. Te nk se za pa lio. S to pom na ra me nu,<br />
po trčao je pre ma dru gom te nku...<br />
Naši bo rci, ko ji su ovaj me jdan uspla hi re no po -<br />
sma tra li, trgli su se iz oba mrlo sti ko ja im je prikova -<br />
la no ge za ze mlju i kre nu li. Neprijateljski vojnici su<br />
kao bez gla ve bje ža li ni zbrdo, pre ma se lu De jčići.<br />
Mlađi bo rci, ko ji su mo gli do bro trča ti, go ni li su po -<br />
da le ko neprijatelje, a oni sta ri ji, na če lu sa Osma -<br />
nom, osta li su na po loža ji ma... Eto, što je Osman<br />
va ljao u ovoj bo rbi! Če tničkoj ažda hi po lo mlje ni su<br />
zu bi na Pro sko ku.<br />
- Na jviše ža lim što mi dru gi te nk umače - pri-