behar br. 105-106 - Islamska zajednica u Hrvatskoj

KOLUMNA<br />
jednosti i međunarodnog su s ta va<br />
po stizanja maksimalne pravičnosti,<br />
ali i prevencije budućih zlo čina?<br />
Apsolutna pravda ne po stoji na<br />
ovo me svijetu. To bi žene iz udruge<br />
tre bale znati. Drugo, što onda članice<br />
udruženja Majke Srebrenice<br />
hoće? Povremenu pažnju medija<br />
im aju, ali i sve veću od bojnost, bez<br />
ob zira na plemenitost početno po s -<br />
ta vljenih ciljeva. Prestale su govo -<br />
ri ti kao žene, žrt ve rata, a počele<br />
su se sve više slu žiti reduciranim<br />
dnevno-poli ti čkim rječnikom, do b -<br />
ra no odre đe nim i ograničenim jef -<br />
ti nom novinskom frazeologijom.<br />
Pa su ne ki počeli sumnjati u ciljeve,<br />
a dru gi su počeli sumnjati u bol<br />
žrt ve. Treći su pak počeli propitivati<br />
smisao perpetuiranja jedno di -<br />
menzionalnih fraza koje se u svojemu<br />
redukcionizmu svode na sintagmu<br />
narod-žrtva, gotovo kao no -<br />
vi frazem u bosanskomu jeziku.<br />
Ne ma dugo da je predsjednik Str -<br />
a nke demokratske akcije Su le j -<br />
man Tihić apelirao na Boš nja ke da<br />
izađu iz stanja samosaža lje nja žrt -<br />
ve i suoče se sa izazovima vremena.<br />
Kada je 1992. započeo ge nocid<br />
nad Bošnjacima u svrhu njihova<br />
trajnog iseljavanja s određenih te -<br />
ritorija u Bosni i He r ce go vini, po -<br />
če lo je objavljivanje niza te k stova<br />
različitih autora o Bošnjacima kao<br />
na rodu koji je preživio de set genocida<br />
u pos ljednjih tristotinjak go -<br />
di na. Počela se stvarati slika o pe -<br />
r manen tnom genocidu nad narodom<br />
žrt vom koji baš zbog toga što<br />
je stalna žrtva ne može naprijed,<br />
ne može čvrstim korak om u razvoj.<br />
Pro blem, naravno nije u činjenicama.<br />
Zaista, prema definiciji ge no -<br />
ci da iz Ženevske konvencije i ka s -<br />
ni jih međunarodnih do ku menata,<br />
zločini ubijanja, silovanja, pljački<br />
imovine, deportacija i iseljavanja<br />
Bo š njaka koji su se u ne koliko nav -<br />
ra ta dogodili Bošnjacima u Hrvat-<br />
78<br />
skoj nakon 1718., Srbiji nakon<br />
1838., Crnoj Gori na kon 1878., Sa -<br />
ndžaku nakon 1912. te u Bosni i<br />
Hercegovini na kon 1918. jesu ge -<br />
no cid. Problem je u au topercepciji<br />
i deceleraciji, pa i um rtvljenju ži -<br />
vo tnih nagona za pro gresom ko ju<br />
ona izaziva. Jer ako se cijeli narod<br />
po d v rgne ko le k tivnoj psihoterapiji<br />
ide n tifikacije po žrtvi, ako se žrtva<br />
i žr t vo vanje, genocid pretvore u<br />
na j s na žniji iz raz identiteta, u do -<br />
mi nantan obrazac prepoznatljivo-<br />
Strašno je bilo slušati u Studiu<br />
45 RTL 2 televizije 8. maja<br />
stanovnicu Škabrnje, koja je<br />
1991. pobjegla sa svoga,<br />
čekajući druge hrvatske<br />
građane da njoj i nje zinim<br />
muškarcima oslobode oku -<br />
pirano selo, kako proziva Ro me<br />
koji nisu, po njoj, ništa drugo do<br />
Srbi, gdje su bili te 1991? Neki<br />
su bili i na frontovima, od Zadra<br />
do Vukovara, izjavio je gotovo<br />
po nizno, opravdavajući se,<br />
romski zastupnik u Saboru<br />
Veljko Kajtazi.<br />
sti i poistovjećenja sa sunarodnjacima,<br />
polako će se gubiti ostale ka -<br />
ra kteristike id e n titeta, ali i kreativne<br />
sposobnosti ko gnitivnog uma<br />
koji identitet do življava di na mi č -<br />
no, spremna da ga i modificira, do -<br />
pu njuje i obogaćuje. Zaustavljene<br />
spo sobnosti kognitivnog uma umr -<br />
t vljuju pojedinca i ko le ktiv, identi -<br />
te ta izgrađenog na žrtvi, čak i<br />
mitologiji žrtve te ih čine podložnima<br />
novim zločinima ili ih navode<br />
na zločin. Zlo u za metku, poten ci -<br />
ja lno zlo koje se mo že kinetizirati i<br />
sla bijim im pu l som. Istovremeno,<br />
os tavljaju um na ra zini već doseg -<br />
nu tog i spoznajno og ra ničenog, ne -<br />
s premnog na susrete s drugima,<br />
već i najboljem slučaju, na toleran -<br />
ci ju drukčijeg, poželjno u getoiziranim<br />
sredinama, selima, gradskim<br />
če tvrtima. Baš ono u što se pokidano<br />
so cijalno tkivo Bosne nastoji<br />
tra n sformirati. Baš ono u što se go -<br />
to vo potpuno metamorfodirala drž -<br />
a va koju zovu Izrael. Država naroda<br />
žrtve.<br />
Suprotnost<br />
U metodologiji savladavanja<br />
mnogih stranih jezika rabi se jednostavno<br />
učenje suprotnih pridjeva<br />
u paru. Jednostavno, a efikas -<br />
no. Brz – spor, pametan-glup, li je -<br />
pa-ružna, marljiva-lijena. S ime -<br />
ni cama je već teže, u većini slu ča -<br />
je va teško je imenici odrediti su -<br />
pro tnost. Prijatelju je doista su -<br />
pro tstavljen neprijatelj, iako je<br />
ova potonja imenica nekako tek<br />
negacija, a ne opisuje i aktivnost.<br />
Su borcu je suprotstavljen protivnik,<br />
a žrtvi? Olak, brzoplet odgovor<br />
bio bi – krvnik. Onaj koji uzi -<br />
ma krv. No, krvnik je egzekutor<br />
izvršitelj naređenja o ubojstvu ko -<br />
je može biti i smrtna kazna za ne -<br />
ko teško djelo. U tom slučaju ubijeni<br />
nije žrtva, a ni institucionalni<br />
ubojica nije njegova suprotnost.<br />
Pažljivijim pristupom suo ča va se<br />
sa sve većim brojem dilema i ne -<br />
mo gućnosti da se suprot na imenica<br />
žrtvi odredi sa svim im p li ka -<br />
cijama i potrebnim kara k te ris ti -<br />
ka ma. Nešto poput onog sta rog<br />
pi tanja iz enigmatskih iz da nja –<br />
što je suprotno od žedan?<br />
Poneseni metaforičnošću, mo -<br />
g li bismo pomisliti kako uglavlji -<br />
va njem u status žrtve pojedinac<br />
ni ti kolektiv ne mogu mu pronaći<br />
su protnost, pa se iz takve hude<br />
su dbe ne mogu izvući, iz tih sa -<br />
mo nametnutih okova osloboditi.<br />
Os u đeni da stalno budu žrtve.<br />
Svo jih i tuđih predrasuda.