behar br. 105-106 - Islamska zajednica u Hrvatskoj

DIJALOG<br />
Iz razgovora vidim da sam u nje mu<br />
zaista našao vrlo dostojnog sa -<br />
govornika, koji ima širinu, i sav ra -<br />
zgovor je, što se vidjelo i s njegove i<br />
s moje strane, bio ljudski i is k ren.<br />
Pokazao mi je spisak od 20, što zatvorenih,<br />
što nestalih, ima ma.<br />
Čim sam uzeo spisak, vidim<br />
prva dva imena, hodže iz Ljubije i<br />
Om arske – znam da su odavno po -<br />
z nati kao nestali. Možda i ubijeni?<br />
Ostale nisam poznavao, ali sam<br />
znao da su, ili u zatvoru, ili pod<br />
zemljom. Tek tada sam se os vi -<br />
jestio i promislio: ovi ljudi ne mogu<br />
da brane život, jer je u tuđim rukama,<br />
a ja hoću da se branim od pi -<br />
sanja “Muslimanskog glasa“?! Ta -<br />
ko sam se prosto postidio koliko<br />
mno go tražim u odnosu na ono šta<br />
bi moglo da me snađe. Eto, odoh s<br />
jednom namjerom, a vratih se do -<br />
sta utučen.<br />
Zaista žalim što se politika i po -<br />
litičari nisu imali razumijevanja i<br />
što se nisu izdigli iznad svega. To<br />
bi bilo u interesu svih strana. Isto<br />
tako, njegove pretpostavke o širini<br />
jugoslovenskog prostora koji ovakvom<br />
kratkovidom politikom ne<br />
samo da dovodi do gubitka života,<br />
već i osujećuje naše namjere o na -<br />
pretku svih vjera, to su, u stvari i<br />
moje konstatacije, koje su izgubile<br />
nadu u ono što nam je svima glavni<br />
interes. Zahvalan sam mu što<br />
je odvojio toliko vremena da porazgovaramo,<br />
a nije to morao. 18<br />
118<br />
Zaključne misli<br />
sarajevskog sveštenika<br />
Ako neko nekada bude ovo čitao<br />
i koristio kao neku građu, možda<br />
će između mojih redova pokušati<br />
da pronađe odgovor zašto se u<br />
ovom dnevniku nigdje ne okomljujem<br />
na muslimane onako kako je<br />
to u ovdašnjim medijima propagi -<br />
ra no koji tom propagandom na -<br />
mje ravaju da opravdaju ratni vi -<br />
hor protiv muslimana. Nije u pita-<br />
nju zaštita muslimanskih interesa.<br />
Ne branim ja Aliju Izetbegovića,<br />
nego po urođenom poštenju i iz -<br />
građenim kriterijumima hrišćanskog<br />
morala i razumijevanja bližnjeg,<br />
moram da se unesem i u problem<br />
muslimana, koji su ovoga pu -<br />
ta isto kao i mi, izmanipulisani i<br />
sa mi bili žrtve ovog nesrećnog ra -<br />
ta. Čak, mogu da kažem da je<br />
muslimanski lider Izetbegović u<br />
zanosu precijenio situaciju i mislio<br />
je da je došao momenat da svom<br />
na rodu obezbijedi sve, pa čak i dr -<br />
ža vu. Nije računao, niti vidio da ta<br />
bajna Evropa ovog puta zaustavlja<br />
euforiju islama preko nas jadnih<br />
naivnih Srba. Našim rukama svr-<br />
šava nečastan posao. Nas su uzeli<br />
kao najpogodnije (pazite, Hrvati<br />
ni su prihvatili da po dugi put budu<br />
ge nocidni), i mi smo objeručke pri -<br />
h vatili da iskoristimo tobože istorijsku<br />
šansu da napravimo i “zaok -<br />
ru žimo svoju državu“, i da uz, rat -<br />
na razračunavanja i čišćenja prostora,<br />
zaustavimo euforiju islama<br />
koji nadire ka Zapadu. Na kraju<br />
ove “unaprijed prodane utakmice“,<br />
mi Srbi otišli smo u brda, bez ikakve<br />
infrastrukture, prihvatili smo<br />
šume i goleti, ostavili najelitniji<br />
sloj svog intelektualiteta u gradovima<br />
da se asimilira, a sav pedesetogodišnji<br />
razvoj, industriju, institucije,<br />
ostavili muslimanima, i ta -<br />
ko budzašto dali srce potencijala i<br />
perspektive. Dakle, do juče je Sr -<br />
bin kukao da mu je u petovjekov-<br />
nom ropstu mjesto bilo po zabitim<br />
brdima, a sadašnja politika je u<br />
ime srećnog srpstva ponovo to pri -<br />
h vatila i tamo ga vratila. Srbin je<br />
opet u zabiti i pustoši. Jedna od<br />
posljedica rata će biti da će se uništiti<br />
autohtonost Srba u gradovima<br />
(Sarajevu, Mostaru...), a pravoslavlje<br />
će se ponovo vratiti u noć,<br />
da sebi gradi istoriji i kulturu<br />
tamo gdje mu predstoji posao od<br />
narednih sto i više godina. Mislim<br />
da svako treba razmišljati kao<br />
pametan čovjek, a ne kako mu na -<br />
la že “kolektivna hipnoza rata“ te š -<br />
ko mi je zato što niko tokom cijelog<br />
dosadašnjeg perioda rata “nije<br />
imao uši da čuje“ ovaj moj vapaj.<br />
Dakle, do juče je Srbin kukao da mu je u petovjekovnom ropstu mjesto bilo<br />
po zabitim brdima, a sadašnja politika je u ime srećnog srpstva ponovo to<br />
prihvatila i tamo ga vratila. Srbin je opet u zabiti i pustoši. Jedna od<br />
posljedica rata će biti da će se uništiti autohtonost Srba u gradovima<br />
(Sarajevu, Mostaru...), a pravoslavlje će se ponovo vratiti u noć, da sebi<br />
gradi istoriji i kulturu tamo gdje mu predstoji posao od narednih sto i više<br />
godina. Mislim da svako treba razmišljati kao pametan čovjek, a ne kako<br />
mu nalaže “kolektivna hipnoza rata“ teško mi je zato što niko tokom cijelog<br />
dosadašnjeg perioda rata “nije imao uši da čuje“ ovaj moj vapaj.<br />
Zato ne mogu da se smirim, niti da<br />
ovo što činimo prihvatim kao spasonosno<br />
za srpski narod, već mi se<br />
čini da je to natragičnije rješenje<br />
naše sudbine. Kao da jedino mi ne<br />
vidimo da u Evropi gase vojsku,<br />
brišu granice, objedinjuju valute,<br />
unificiraju pasoše, udružuju ekonomske<br />
zajednice, prave svjetske<br />
zajednice. A mi hoćemo svoje, i vojske<br />
i pasoše i granice... i što je najgore,<br />
Crkva se upliće i pomaže da<br />
stvaramo granice...<br />
Dnevnik završavam krajem<br />
augusta 1992. godine i svi prizori,<br />
komentari, zapažanja i mišljenja o<br />
ratu, likovima i zbivanjima odnose<br />
se samo na ovaj period. 19<br />
18 Ibid, str. 180<br />
19 Ibid, str. 237-238