BEZBEDNOST SAOBRAŃAJA – uőbenik –

Saobraæajne nezgode
Ozbiljni konflikti
zamalo nezgode”
”
3.7. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja
Slika 3.6. Piramida – interakcija izmeœu uåesnika u saobrañaju kao kontinuum dogaœaja
od neometanih prolaza, preko konflikata razliåite opasnosti, do saobrañajnih nezgoda.
43
relativno kratkom vremenu moæe se dobiti kvalitetna analiza stanja, kao i analiza
efekata kontramera (pre i posle analiza). 43
Konfliktna tehnika ima prednosti u odnosu na analizu direktnih parametara
(saobrañajnih nezgoada). Dok analiza nezgoda omoguñuje da shvatimo ãta se
desilo u i posle kritiånog momenta, konfliktna tehnika omoguñuje da prouåimo
ceo proces koji se zamalo nije zavrãio nezgodom. Dok je uzorak nezgoda
mali, uzorak konflikata je veliki (konflikti su 5.000 do 10.000 puta åeãñi). Analiza
nezgode se moæe vrãiti tek kada su nastale posledice, a analiza konflikata i pre
posledica. Konfliktna tehnika otkriva åak i male promene u riziku, ãto nije moguñe
na osnovu analize nezgoda. Dosadaãnja iskustva pokazuju da je validnost
konfliktne tehnike dobra. 44 Brojni su pozitivni primeri primene konfliktne tehnike:
u proceni efikasnosti kruænih raskrsnica, u proceni kvaliteta lokacije peãaåkih
prelaza i autobuskih stajaliãta, u proceni razliåitih reæima saobrañaja, u proceni
efikasnosti razliåitih kontramera itd.).
43 (Safety of Vulnerable Road Users, Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users
(RS7), DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL, OECD, 1998, str. 106.
44 Hauer, E. & Garder R., Research Into the Validity of the Traffic Conflict Technique, Accident Analysis
and Prevention, Vol. 18, No 6. 1986, str. 471-481.
95
3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA