BEZBEDNOST SAOBRAŃAJA – uőbenik –

7
Lipovac, P. Krsto Bezbednost saobrañaja
U praksi su vrlo åeste greãke u vezi sa naåelom objektivnosti. Najåeãña i
najopasnija greãka jeste unoãenje i nerazdvajanje u zapisniku o uviœaju:
– åinjenica koje je ekipa åulnim opaæanjem utvrdila
– stavova koje su ekipi preneli svedoci i uåesnici nezgode
– stavova do kojih je ekipa doãla zakljuåivanjem, a na osnovu svojih sluåajnih
(sumnjivih) znanja i saznanja na licu mesta. 35
Da se u praksi ne bi pravile ovakve i sliåne greãke mora se stalno imati u
vidu da sadræaj uviœajne dokumentacije sud, veãtak i dr. prihvataju kao åinjenice,
ukoliko nije drugaåije naglaãeno.
7.6.2. Naåelo usaglaãenosti
Ovo naåelo se moæe rasålaniti na pojedinaånu usaglaãenost i meœusobnu
usaglaãenost. Pojedinaåna usaglaãenost odnosi se na usaglaãenost sadræaja pojedinih
delova uviœajne dokumentacije (na primer, suãtinska i terminoloãka usaglaãenost
svih sadræaja zapisnika o uviœaju). Prema naåelu pojedinaåne usaglaãenosti
u okviru pojedinih sadræaja dokumentacije (zapisnik, fotodokumentacija, situacioni
plan i dr.) ne sme biti kontradiktornih tvrdnji.
Meœusobna usaglaãenost odnosi se na usaglaãenost izmeœu delova uviœajne
dokumentacije (na primer, usaglaãenost izmeœu skice i zapisnika). Naåelo meœusobne
usaglaãenosti podrazumeva suãtinsku, ali i terminoloãku i svaku drugu
usaglaãenost (iste oznake tragova, ista orijentirna i fiksirna taåka, ista orijentirna
prava itd.) razliåitih delova uviœajne dokumentacije.
Jedan od najznaåajnijih suãtinskih elementa usaglaãenosti jeste usaglaãenost
mera u razliåitim sadræajima (u zapisniku i u skici). U zapisniku o uviœaju obavezno
se unose sve vaæne mere na osnovu kojih fiksiramo lice mesta. Ove mere moraju
biti usaglaãene sa merama u skici, u situacionom planu ili na razmernoj fotografiji.
Zato je vrlo praktiåno pri pisanju zapisnika kao podsetnik koristiti kotiranu
skicu i beleãke sa lica mesta.
Nepoãtovanje naåela usaglaãenosti najåeãñe je izazvano nemarnoãñu, neznanjem
ili nesavesnim radom. Ovo oteæava ili onemoguñuje korektnu analizu saobrañajne
nezgode, a s druge strane skrnavi ugled sluæbe koja vrãi uviœaj. I pored
toga u praksi ima bezbroj primera nepoãtovanja ovog naåela.
Drugi bitan propust u praksi jeste odvojen rad ålanova ekipe i odvojeno (a
ne zajedniåko) pravljenje delova dokumentacije. Zato bi svakom uviœaju trebalo
pristupiti savesno i struåno, ãto bi nam garantovalo pojedinaånu usaglaãenost.
Eventualne sluåajne greãke ili propuste morali bi otkloniti ålanovi uviœajne ekipe
zajedno, 36 tako da konaåna dokumentacija bude suãtinski i terminoloãki usaglaãena,
a ne da se naknadno (na zahtev suda) “usaglaãava” ili proizvoljno prihvata jedan
od dva suprotna stava i sl.
35 Na primer, u zapisniku, skici i situacionom planu se odreœuju mesto sudara, naåin kretanja pre nezgode,
uzroånik nezgode itd, a bez obrazloæenja ovakvih stavova.
36 Ovo podrazumeva i usaglaãavanje koje je sastavni deo zajedniåkog rada na uviœaju.
212