BEZBEDNOST SAOBRAŃAJA – uőbenik –

1
Lipovac, P. Krsto Bezbednost saobrañaja
28
1.6. POSTIGNUTI REZULTATI I STANJE
BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA
Kao rezultat promene u shvatanju moguñnosti upravljanja i redefinisanja ciljeva
upravljanja, ostvareni su znaåajni pozitivni, praktiåni rezultati. Ovi pozitivni
rezultati prvenstveno se vezuju za najrazvijenije zemlje. S druge strane, praksa
zemalja koje nisu shvatile ovaj zaokret i dalje je zaostajala.
Zahvaljujuñi neprekidnim (i sve obimnijim) istraæivaçima u oblasti bezbednosti
saobrañaja, kao i doslednom sprovoœenju strategija bezbednosti saobrañaja,
razvijene zemlje su uspele da promene trend u razvoju broja saobrañajnih
nezgoda i njihovih posledica. Posle trenda neprekidnog porasta broja nezgoda,
od 1960. beleæe se prva znaåajnija smanjenja broja nezgoda i nastradalih u njima.
59 S druge strane, nerazvijeni i zemlje u razvoju prolaze kroz prve faze u
reãavanju problema bezbednosti saobrañaja. Smrtnost u saobrañajnim nezgodama
seli se “na jug”, ka zemljama u razvoju, a zatim i ka nerazvijenim. Krajem 20.
veka u saobrañajnim nezgodama na “jugu planete” ginulo je preko 70% svih poginulih
u nezgodama, uz tendenciju daljeg porasta ovog procenta. Dok je u Etiopiji
zabeleæeno 192 poginula na 10.000 vozila, u Japanu i Australiji ova stopa
iznosi samo 1,9. Prema procenama londonske TRRL (Transport Road Research
Laboratory, 1990), zemlje u razvoju na saobrañajne nezgode troãile su oko 53 milijarde
dolara (godiãnje), uz tendenciju brzog rasta.
Struktura nastradalih na “severu” i na “jugu” bitno se razlikuje. U zemljama
u razvoju oko 15% svih poginulih u saobrañajnim nezgodama su deca, a u razvijenim
zemljama ovaj procenat je oko 6%. Preko 90% poginule dece u saobrañaju
poginulo je u nerazvijenim i zemljama u razvoju.
1.6.1. Osnovna obeleæja bezbednosti saobrañaja
u odabranim zemljama
Na osnovu zvaniånih izveãtaja koje objavljuju Ujedinjene nacije, 60 kao i naconalnih
izveãtaja61 mogu se pratiti efekti mera koje se preduzimaju u ovoj oblasti.
U Tabeli 1.2. dat je pregled broja saobrañajnih nezgoda sa nastradalim u odabranim
zemljama, a u Tabeli 1.3. prikazani su brojevi nastradalih u saobrañajnim
nezgodama. Na dijagramu 1 prikazan je broj evidentiranih saobrañajnih nezgoda
sa nastradalim u nekoliko dræava.
59 Na primer, u Japanu je, prvi put posle neprekidnog porasta, u periodu od 1970. do 1980. smanjen broj
saobrañajnih nezgoda za 34% (sa 718 na 476 hiljada saobrañajnih nezgoda) dok je broj poginulih smanjen
za 48% (sa 17 na 9 hiljada), a broj povreœenih smanjen za oko 39 % (sa 981 na 600 hiljada povreœenih).
Istovremeno je poveñan broj motornih vozila u Japanu za oko 110 %, poveñan broj vozaåa za
oko 65 %, poveñan broj preœenih kilometara za oko 50 % itd. U Danskoj je, posle neprekidnog rasta
broja saobrañajnih nezgoda do 1965. u periodu od 1970. do 1995. zabeleæeno smanjenje broja saobrañajnih
nezgoda za oko 58 % (sa 20 na 8,5 hiljada saobrañajnih nezgoda godiãnje). Sliåno je i s drugim razvijenim
zemljama.
60 Statistics of Road Accidents in Europe and North America, Æeneva, 1995.
61 Na primer: White Paper on Transportation Safety in Japan, kojeg objavljuje IATSS (International Assocation
of Traffic and Safety Sciences).