BEZBEDNOST SAOBRAŃAJA – uőbenik –

1
Lipovac, P. Krsto Bezbednost saobrañaja
baze podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama: IRTAD (baza podataka za
zemlje OECD), CARE (baza podataka za zemlje ålanice EU) itd. Poslovi bezbednosti
saobrañaja su maksimalno decentralizovani i dolazi do izraæaja lokalno
upravljanje. Kontramere se preduzimaju na mreæi, uz voœenje raåuna o ceni i
ukupnim transportnim troãkovima (vremenski gubici, problemi u protoånosti saobrañaja,
poremeñaji na saobrañajnoj mreæi i sl.).
Tvorci saobrañajne politike shvataju da saobrañajne nezgode prete da omalovaæe
sve koristi koje druãtvo ima od saobrañaja. Ljudski, materijalni, vremenski
i drugi gubici u saobrañaju mobiliãu na izgradnju i uåvrãñivanje stabilnih sistema
zaãtite. 52
24
53 54
Procenjuje se da su saobrañajne nezgode do 1990. godine odnele oko 30
miliona æivota. 53 U toku 2002. u sudarima na putu poginulo je 1,18 miliona ljudi,
oko 20 do 50 miliona je bilo povreœeno, milioni su bili hospitalizovani danima,
nedeljama ili mesecima, a oko 5 miliona je doæivotno onesposobljeno. 54
U toku 1990. godine saobrañajne nezgode su se popele na deveto mesto na
svetskoj listi uzroånika smrtnosti (prema izgubljenim godinama æivota). Procenjuje
se da ñe se do 2020. popeti na treñe mesto. 55
Problemi bezbednosti saobrañaja nameñu se kao prioritet u ukupnoj saobrañajnoj
politici (pa i ãire). Prihvañeno je da se problemi bezbednosti saobrañaja
mogu i preduprediti, a ne samo naknadno opisivati i tumaåiti. Bezbednost
saobrañaja uãla je, na velika vrata, u sve saobrañajne, ali i u urbanistiåke,
ekonomske i druge planove. Uspostavljaju se povoljniji ukupni odnosi
izmeœu pojedinih grana saobrañaja (koje dræava nizom mera nameñe i odræava),
bezbednost saobrañaja postaje znaåajna stavka u dræavnim troãkovima
(dræave trajno i povoljno reãavaju finansiranje bezbednosti saobrañaja), osnivaju
se nacionalne, pa i multinacionalne nauåno-istraæivaåke ustanove. Okuplja
se, do tada neviœen, nauåni i struåni potencijal koji se profesionalno bavi
problemima bezbednosti saobrañaja. Ove ustanove, na osnovu neprekidnog i
sveobuhvatnog prañenja stanja bezbednosti saobrañaja u dræavi i u svetu planiraju
i predlaæu veoma ãiroke mere koje imaju cilj podizanje nivoa bezbednosti
saobrañaja.
52 Prema procenama MIT (Massachusetts Institute for Technology) i IIASA (International Institute for Applied
Systems Analysis), danas ljudi na putovanja troãe od 60 do 90 minuta dnevno i ovaj *troãak* se
ne razlikuje bitno u afriåkim selima i evropskim gradovima.
53 Ovi podaci su promovisani u Svetskom izveãtaju o katastrofama (World Disasters Report, International
Federation of Red Cross and Red Crescent Societies, New Delhi, 1998).
54 Road safety is no accident (Broãura povodom svetskog dana zdravlja posveñenog stradanjima u saobrañaju,
7. april 2004), WHO, 2004.
55 World Disasters Report, International Federation of Red Cross and Crescent Societies, Oxford University
Press Inc., New York, 1998.