BEZBEDNOST SAOBRAŃAJA – uőbenik –

8
Lipovac, P. Krsto Bezbednost saobrañaja
Dakle, kriminalistiåki znaåaj tragova odnosi se na pitanje ÃTA? (ãta se dogodilo:
nezgoda ili klasiåno ubistvo koje se æeli prikriti nezgodom) KO? (ko je
uåestvovao u saobrañajnoj nezgodi?), a saobrañajni znaåaj se odnosi na pitanje
KAKO? (kako se dogodila saobrañajna nezgoda?).
Ma kako, u nekim situacijama, bio izraæen kriminalistiåki znaåaj, nikad se
ne sme zaboravljati ni saobrañajni znaåaj tragova. Ovo je veoma znaåajna specifiånost
uviœaja saobrañajnih nezgoda, o kojoj se nekad ne vodi dovoljno raåuna.
Naime, nekad se na terenu (pri uviœaju saobrañajnih nezgoda sa NN uåiniocem)
potpuno posvetimo kriminalistiåkom znaåaju (kako bi se otkrio uåinilac nezgode),
a zanemarimo saobrañajni znaåaj. Kad otkrijemo uåinioca, nemamo valjane
elemente za saobrañajno-tehniåku analizu nezgode. Naime, pogreãan je stav da se
posao policije iskljuåivo odnosi na traganje za nepoznatim poåiniocem, te da se
njegovim otkrivanjem zavrãava uloga policije. Otkriti nepoznatog uåesnika saobrañajne
nezgode je tek prvi korak u sudskom procesu. Ma koliko on bio vaæan,
moramo imati u vidu da smo tek omoguñili voœenje sudskog procesa, ali za analizu
nezgode i dokazivanje njegove odgovornosti presudan je saobrañajni znaåaj
tragova. U supotnom, neñe se moñi korektno i pouzdano analizirati nezgoda, pa
ovakvi predmeti ostaju nereãeni, a pravi krivci nekaænjeni. Ovo je jedna od najznaåajnijih
specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda, ali i jedna od najåeãñih
greãaka na terenu.
222
8.3. KLASIFIKACIJE TRAGOVA
SAOBRAÑAJNIH NEZGODA
Mada postoje brojni kriterijumi za podelu tragova, ovde ñemo navesti one
podele koje su najznaåajnije za kvalitetno vrãenje uviœaja saobrañajnih nezgoda.
8.3.1. Podela tragova prema vrsti
Sve tragove saobrañajnih nezgoda prema vrsti moæemo podeliti na:
– povrede lica i æivotinja,
– oãteñenja vozila, objekata i predmeta i
– ostali tragovi nezgoda.
Povrede lica su svakako najznaåajnije posledice nezgoda. U zavisnosti od
prisustva i vrste povreda lica (lakãe ili teãke) vrãi se klasifikacija saobrañajnih nezgoda,
ali i odreœuje procedura njihove obrade (uviœaja) i sudskog procesa (kriviåno
delo razmatra sudsko veñe, a prekrãaj razmatra sudija za prekrãaje). Åesto i
sastav uviœajne ekipe zavisi od toga da li je bilo povreda lica (sudija izlazi samo
ako ima povreœenih, samo ako ima teãko povreœenih lica ili ako ima poginulih).
Ako je doãlo do povreœivanja lica ili ima poginulih, nezgoda ima obeleæje kriviånog
dela, tj. moæe da povlaåi kriviånu odgovornost. Ako nije bilo registrova-