BEZBEDNOST SAOBRAŃAJA – uőbenik –

4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja
alkohola slabi paænja, poveñava se samouverenost, slabi kritiånost i raste sklonost
ka rizicima. Ova dva uticaja se pojaåavaju.
Uticaji alkohola zavise od koncentracije u krvi (mozgu). Veñ kod 0,2 promila
smanjuje se sposobnost da se noñu proceni rastojanje. Sa 0,3 promila slabi
procena rastojanja i danju, suæava se vidno polje i oteæava prilagoœavanje na svetlo-tamu.
Kod 0,5 promila znatnije slabe razumne koånice, poveñava se spremnost
za rizik, usporavaju se reakcije, opada koncentracija i slabi paænja. Kod
koncentracije od 0,4 promila oko 40% vozaåa nije sposobno da upravlja vozilom,
kod 0,6 promila nesposobnih je bilo oko 60%. Kod 0,8 promila preko 75% vozaåa
je bilo nesposobno, a kod 1,0 promil nijedan vozaå nije u stanju da udovolji
zahtevima saobrañaja i vlada svojim vozilom. Zato su neke dræave ovu granicu
proglasile apsolutnom nebezbednoãñu i predvidele obavezno hapãenje vozaåa u
tim sluåajevima. 46
Za 10 do 15 minuta resorbuje se oko pola, za 20 min. oko 60 %, a posle 30
minuta skoro 70% konzumiranog alkohola. 47 Posle 1–2 sata zavrãava se resorpcija.
Brzina eliminacije alkohola iz organizma zavisi od vrste piña, vrste i koliåine
hrane, brzine pijenja itd. Ãvedski nauånik Widmark (1922.) je utvrdio da se alkohol
razgraœuje brzinom od 0,1 do 0,24 promila na sat. Koliåina alkohola u krvi
menja se vremenom, tako ãto prvo raste (oko 60 – 70 minuta posle pijenja), a
zatim opada (15 do 20 sati posle pijenja). Zato se radi utvrœivanja ranije koncentracije
alkohola (u vreme nezgode) dva puta vadi krv (u razmaku od 60 minuta) ili
se vade krv i urin.
Rizik od uåeãña u saobrañajnim nezgodama i rizik od smrtnog stradanja rastu
sa porastom koncentracije alkohola u krvi. Vozaåi sa preko 1,5 promil alkohola
u krvi imaju od 20 do 60 puta veñi rizik 48 da uåestvuju u nezgodi nego vozaåi do
0,5 promila. 49 Meœu nezgodama sa pijanim vozaåima ima 3,5 puta viãe nezgoda
sa nastradalim, nego meœu ostalim nezgodama. 50 Alkohol poveñava rizik saobrañajne
nezgode viãe nego bilo koji drugi poznati faktor rizika. Ako bi se iz
saobrañaja iskljuåili svi vozaåi pod uticajem alkohola u SAD, broj poginulih u
nezgodama bi se smanjio za 47 % (Evans, 1991). Istraæivanje u Norveãkoj (Glad,
1985. i Assum 1989.) su pokazala da pijani vozaåi imaju 40 puta veñi rizik nezgode
sa povreœenim i oko 160 puta veñi rizik nezgode sa poginulim. Alkohol
je, po pravilu, povezan sa teæim posledicama nezgoda (dva puta veñu smrtnost),
dok droge (bez alkohola) nisu. 51 Najåeãñi pijani vozaåi su muãkarci, starosti do
46 Alkohol am Steuer? NEIN DANKE! (Alkohol za volanom? Ne hvala!), Publikacija nemaåkog saveta za
bezbednost saobrañaja, 1999.
47 Isto.
48 Razliåiti istraæivaåi su doãli do razliåitih odnosa, ali se ovi kreñu izmeœu 20 i 60!
49 Snravoånik no bezomasnosmi doroænogo dviæeniy, Obzor meronrijamë no bezonsanosmi
doroænogo dviæeniy, Institut za ekonomiku transporta, Oslo-Kopenhagen, 1996.
50 Rosman, D., Ferrante A. & MaromY., A linkage study of Western Australian drink driving arrests and
road crash records, Accident Analysis and Prevention, New York, Vol. 29, No 3, pp 211 – 220. 2001.
51 Waller, P. i dr., Crash Characteristics and Injuries of Victims Impaired By Alcohol Versus Illicit Drugs,
Accident Analysis and Prevention, New York, Vol. 29, No 6, pp 817 – 827. 1997.
121
4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA