BEZBEDNOST SAOBRAŃAJA – uőbenik –

1.6. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja
nih vozila ili u odnosu na preœenu kilometraæu). Pozitivna iskustva razvijenih zemalja
u toku sedamdesetih, a posebno u toku osamdesetih i devedesetih godina,
znaåajno menjaju hipotezu o moguñnosti upravljanja stanjem bezbednosti saobrañaja
i na drukåiji naåin (znatno oãtrije) definiãu ciljeve ovog upravljanja.
Slika 1.2. Uzroci smrti stanovniãtva u zavisnosti od starosti (izvor: Swedish National
Road Administration).
Sa Slike 1.2. moæe se zakljuåiti da su saobrañajne nezgode najåeãñi uzrok
smrti ljudi do 35 godine æivota, odnosno da u saobrañajnim nezgodama ginu mladi.
Imajuñi ovo na umu, saobrañajne nezgode su najznaåajniji uzrok smrtnosti ljudi.
1.6.2. Suãtinska razlika izmeœu razvijenih i nerazvijenih zemalja u
oblasti bezbednosti saobrañaja
S obzirom na to da nisu svi odmah shvatili suãtinu novog pogleda na upravljanje
stanjem bezbednosti saobrañaja, u prethodnih tridesetak godina doãlo je
do veoma znaåajne diferencijacije u svetu. Dostignuti nivo bezbednosti saobrañaja
je vaæan kriterijum za ovu diferencijaciju. Meœutim joã znaåajniji kriterijum za
diferencijaciju je pogled na moguñnosti upravljanja u ovoj oblasti, odnosno ostvarena
tendencija u prethodnom periodu. U najboljoj poziciji su one dræave koje
su sedamdesetih godina uspele da ostvare prve trajne rezultate i uspostave
pozitivne trendove u razvoju ove oblasti. Danas je nivo bezbednosti sa-
31
1. UVOD