BEZBEDNOST SAOBRAŃAJA – uőbenik –

1
Lipovac, P. Krsto Bezbednost saobrañaja
brodarstvo u antiåkim dræavama je omoguñavalo trgovinu i velike vojne pohode.
Jedrenjaci su i dugo posle Fultonovog parobroda (1807) uspeãno konkurisali parobrodima,
tako da su se parne maãine ugraœivale kao pomoñno sredstvo – dodatak
jedrenjacima. Trebalo je skoro 100 godina da se parobrodi oslobode jedrenjaka.
Prvi parobrod sa propelerom zaplovio je 1836. Engleski inæenjer brodogradnje
Brunel je 1838. konstruisao prvi savremeni åeliåni parobrod (sa mostovskom konstrukcijom
i duplim dnom) koji je preplovio Atlantik za 13 dana i 3 sata. Åeliåni
brodovi prevazilaze ograniåenja u veliåini i nosivosti 25 i konaåno potiskuju jedrenjake.
Od 1903. primenjuju se dizel motori na brodovima, posle Drugog svetskog
rata i brodovi na nuklearni pogon. Dakle, uporedo sa razvojem brodova poveñavali
su se njihova veliåina, nosivost, snaga, brzina i bezbednost.
Vodni putevi su prvo bile samo prirodne saobrañajnice: mora, jezera i reke.
Veñ u starom Egiptu, Kini i Mesopotamiji grade se kanali – veãtaåki plovni putevi
kako bi se obezbedio kontinuitet vodnog saobrañaja. Kasnije su, sa dominacijom
velikih brodova, ovi kanali napuãteni ili su poveñavani. Graœeni su i novi kanali.
Ludvigov kanal Rajna – Majna – Dunav otvoren je 1846. Meœutim, zbog ograniåenja
za velike brodove i konkurencije æeleznice, kanal je uoåi drugog svetskog
rata napuãten. Novi, veñi kanal je puãten u saobrañaj 1992. i omoguñuje plovidbu
brodova do 1.350 t nosivosti. Suecki kanal, duæine 160 km, otvoren je 1869. i
skrañuje put do Indije za oko 10.000 km. Panamski kanal je puãten u saobrañaj
1914. i skrañuje put od istoåne do zapadne obale Amerike za oko 15.000 km.
Specifiånosti vodnog saobrañaja
Mali su otpori trenja izmeœu vode i broda, åak i kada cela povrãina uronjenog
dela broda dodiruje vodu. Veñi brodovi viãe uranjaju u vodu i stabilniji su,
bez posebnog poveñavanja otpora trenja. Praktiåno, skoro da nema ograniåenja za
veliåinu brodova. 26 Veliki su otpori sredine pri kretanju broda kroz vodu i oni rastu
proporcionalno kvadratu brzine.
Iz ovih osnovnih zakonitosti – osobina, proizlaze prednosti i nedostaci vodnog
saobrañaja:
+ vodni saobrañaj obezbeœuje najjeftiniji prevoz pri malim brzinama; 27
+ vodni saobrañaj je pogodan za vrlo masovne prevoze, jer se tada smanjuju
jediniåni troãkovi prevoza;
+ mali su troãkovi uspostavljanja saobrañaja i ne zavise od duæine plovnog
puta (obiåno se svode na troãkove izgradnje luka i pristaniãta);
+ vodni saobrañaj je pogodan za primenu mehanizacije i kontejnera;
25 Dok su drveni brodovi dostizali 90 m duæinu i oko 5.000 t nosivost, åeliåni brodovi skoro da nemaju
ova ograniåenja i veñi su i do stotinu puta.
26 Veliki kamioni imaju nosivost 30 – 40 t, veliki avioni 30 – 50 t, veliki vagoni oko 80 t, velike æelezniåke
kompozicije oko 2.000 t, veliki brodovi za reåni saobrañaj su od 1.000 t, standardni brodovi nose 20.000 t,
a najveñi i do 500.000 t.
27 Za prevoz jedne neto tone tereta treba angaæovati 0,16 kW u pomorskom saobrañaju, 1,7 kW u ãinskom
prevozu, 4,5 kW u drumskom prevozu ili 320 kW u vazduãnom saobrañaju.
14