BEZBEDNOST SAOBRAŃAJA – uőbenik –

15
Lipovac, P. Krsto Bezbednost saobrañaja
proporcionalno problematici i veliåini posla koji treba da obavljaju. Na osnovu
analize (ãestomeseånih i godiãnjih) izveãtaja odreœuje se srednji broj poslova po
kategorijama i duæina vremena koja je potrebna za obavljanje pojedinih poslova.
Tako se odreœuje radno optereñenje svakog patrolnog reona, odnosno svakog policajca.
Brojni su primeri da je uspostavljanje patronih reona ili sektore doprinelo
miru i bezbednosti u tim oblastima. Treba imati na umu to da uspostavljanje novih
granica patronih reona moæe doprineti i “migraciji” kriminala u druge, slabije
pokrivene oblasti. Zato je neophodno voditi dobre baze podataka o stanju bezbednosti
(saobrañaja) i periodiåno (na period ne duæi od 5 godina) preispitivati granice
patronih reona.
Prostorna raspodela poslova na patrolnom reonu ili sektoru se vrãi na osnovu
analize obima i strukture problematike bezbednosti saobrañaja.
Zato je neophodno neprekidno prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja:
prekoraåenja brzine, voænje pod uticajem alkohola, nepoãtovanja reæima saobrañaja
(prolasci na crveno svetlo, nepoãtovanje zabrana i ograniåenja i sl.),
voænje pre sticanja prava na upravljanje, voænje tehniåki neispravnih i neregistrovanih
vozila, nepravilno kretanje peãaka i sl. Ukoliko se slabo i nesistemski prate
navedena obeleæja bezbednosti saobrañaja, onda bi trebalo prostornu raspodelu
aktivnosti vrãiti na osnovu struåne analize saobrañajnih nezgoda na mreæi puteva i
ulica. Pri tome bi trebalo imati na umu:
– trend saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica u dræavi, u regionu i na
posmatranom staniånom podruåju,
– prostornu raspodelu saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica,
– vremensku raspodelu saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica,
– strukturu saobrañajnih nezgoda prema vrsti i
– strukturu greãaka koje najåeãñe doprinose nastanku saobrañajnih nezgoda.
15.3.3. Vremenska raspodela ljudi i drugih resursa
Intenzitet saobrañaja, niti problematika bezbednosti nisu konstantni u
toku vremena. Na osnovu neprekidnog i sistematskog prañenja mogu se uoåiti
meseåna neravnomernost u toku godine, neravnomernost po danima u toku meseca,
neravnomernost po danima u toku sedmice i åasovna neravnomernost u toku
dana. Pomenute neravnomernosti su razliåite za pojedine oblasti, za pojedine puteve,
pa åak i za pojedine deonice puteva ili smerove saobrañaja na istoj deonici.
Na primer, u zimskim mesecima veñi je saobrañaj u gradskoj oblasti, ali je manji
saobrañaj na otvorenim putevima. U letnjim mesecima (vreme godiãnjih odmora)
situacija je obrnuta: raste saobrañaj na otvorenim putevima (posebno na nekim
magistralnim putnim pravcima), raste saobrañaj u turistiåkim centrima, ali opada
saobrañaj u veñim gradovima. U vreme praznika rastu intenziteti saobrañaja na
pojedinim putnim pravcima. Ukoliko se primanje zarada moæe vezati za neki pe-
358