BEZBEDNOST SAOBRAŃAJA – uőbenik –

6
Lipovac, P. Krsto Bezbednost saobrañaja
paæljivo koristiti, u skladu sa naåinom merenja izloæenosti, posebno u onim sluåajevima
kada se vrãe poreœenja.
Dinamiåki rizik (broj pog. na 100 miliona km) objedinjuje rizik uåeãña u
nezgodama (broj nezgoda na 100 milion kilometara) i posledice nezgoda (broj
poginulih na 100 nezgoda).
Na osnovu ovakvog pristupa, problem bezbednosti saobrañaja (npr. broj poginulih)
moæe se izraåunavati po sledeñem obrascu:
– Problem bezbednosti saobrañaja = (izloæenost) x (dinamiåki rizik)
– Problem bezbednosti saobrañaja = (izloæenost) x (rizik uåeãñe u s/n) x
(posledice)
Na primer, za Ãvedsku je pribliæno:
izloæenost = 6 miliardi km/godiãnje,
rizik uåeãña u sn = 55 sn sa nastradalim / 100 milion km
posledice - teæina nezgoda = 2 pog/100 sn sa nastradalim
dinamiåki rizik = (rizik uåeãña u sn) x (posledice) = (55 sn sa nastradalim /
100 mil. km) x (2 pog/100 sn sa nastradalim) = 1,1 pog/100 mil. km
Oåekivani broj poginulih u saobrañajnim nezgodama u toku godine bi bio
oko:
Broj poginulih / god. = 60.000.000.000 km/god * 1,1 pog/100.ooo.ooo km
=660 pog/god.
178
Rizik uèešæa
u SN (sn/km)
Oèekivani godišnji
broj poginulih
(pog/god)
Slika 6.2. Problem bezbednosti u saobrañaju se moæe odrediti kao zapremina kvadra,
odnosno proizvod: (izloæenost saobrañaju) x (rizik nezgode) x (teæina nezgode).