BEZBEDNOST SAOBRAŃAJA – uőbenik –

4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja
Dok se stavovi menjaju prvenstveno edukacijom, ponaãanje (pa i voænja
pod uticajem) se menja unapreœivanjem znanja i stavova, ali i doslednom kaznenom
politikom.
4.1.9. Umor
Umor izaziva slabljenje fizioloãkih i psiholoãkih funkcija åoveka. Razdraæljivost,
tromost, bezvoljnost, smanjena koncentracija i usporenost (u opaæanju,
shvatanju, odluåivanju, reagovanju) su rani znaci umora koji veñ utiåu na rizik
nastanka saobrañajne nezgode. Pospanost, optiåke iluzije, padanje glave, san i
“gubljenje filma” su kasni i veoma opasni znaci umora. Ovo je posebno istraæivano
kod vozaåa. Upravljanje vozilom je veoma naporan posao koji zahteva stalnu
paænju i koncentraciju, sa obiljem stresnih situacija. Umor dovodi do åeãñih
greãaka u voænji, slabi opaæanje i procene, ometa precizne i koordinirane pokrete,
produæava vreme reagovanja itd. Posebno je opasno nagomilavanje umora.
Mada se vozaåi posle duæe voænje prilagoœavaju na umor, kratke pauze ne eleminiãu
posledice umora, ãto stvara veoma opasne situacije, a da vozaåi nisu svesni
opasnosti.
4.1.10. Nekoriãñenje sistema zaãtite
Da bi se poveñala pasivna bezbednost saobrañaja, projektovani su i stalno se
usavrãavaju razliåiti sistemi zaãtite. Danas su najznaåajniji sistemi zaãtite tehniåki
usavrãeni i predstavljaju standardnu opremu na vozilima. Meœutim, vozaåi i drugi
putnici nedovljno koriste ove sisteme. Zato danas ima smisla ovaj element viãe
vezivati za åoveka, a manje za vozilo. 58
Najznaåajniji sistemi zaãtite su: sigurnosni pojasevi, vazduãni jastuci, nasloni
za glavu i zaãtitne kacige za dvotoåkaãe.
4.1.10.1. Upotreba sigurnosnih pojaseva
Pravilna upotreba sigurnosnih pojaseva je jedna od najvaænijih mera u
bezbednosti saobrañaja. To je mera politike bezbednosti saobrañaja u skoro svim
dræavama sveta. Efekti upotrebe sigurnosnih pojaseva su oko 40% na prednjim
sediãtima (za oko 40% smanjuje broj poginulih prilikom sudara vozila). Na
zadnjim sediãtima ovi efekti su nedovoljno istraæeni, ali su neãto manji. Efekti
vazduãnih jastuka su oko 20% na prednjim sediãtima, ali u kombinaciji sa sigurnosnim
pojasevima efekti rastu na preko 45% (Evans). 59 U najrazvijenijim dræa-
58 Za vozilo se moæe vezati postojanje sistema zaãtite, njegova usavrãenost i moguñnosti. Ali sama priprema,
odræavanje i koriãñenje se moraju vezivati za åoveka, a ne za vozilo.
59 Highway design and traffic safety, Engineering handbook, Sidney, 1997.
123
4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA