BEZBEDNOST SAOBRAŃAJA – uőbenik –

6.7. Prañenje saobrañajnih nezgoda
jedinstvena baza podataka, nisu uvedeni standardi evidentiranja tako da se zadovolje
zahtevi bezbednosti saobrañaja itd.
– osiguranja: za svaku nezgodu kod koje se pojavljuje zahtev za isplatom
ãtete, osiguranja evidentiraju podatke koji su znaåajni za isplatu ãtete. Posebno su
znaåajni podaci koji ñe posluæiti da se proceni osnov za isplatu i visina ãtete. Mada
se ovi pokazatelji utvrœuju struåno, trebalo bi imati u vidu ograniåenja: osiguranja
evidentiraju nezgode i posledice za svoje potrebe, osiguranja imaju interes da procenjuju
u svoju korist, ove evidencije nisu usaglaãene, niti standardizovane, nema
jedinstvene baze podataka (veñ svako osiguranje vodi svoje evidencije).
– sudstvo: u sudovima se vrlo struåno i sveobuhvatno analizira veliki broj
nezgoda, a posebno nezgode sa nastradalim licima. O svakoj nezgodi se vodi sudski
proces, koji prati odgovarajuña dokumentacija. Mada su ove evidencije najkvalitetnije,
trebalo bi imati u vidu ograniåenja: znatan broj nezgoda se ne analizira
na sudovima, sud vodi raåuna da ne napravi greãku, a posebno da ne osudi
nekoga ko nije kriv za nezgodu (zato se okolnosti nastanka nezgode åesto utvrœuju
povoljnije za okrivljenog), ne postoje standardi evidentiranja u sudovima, ne
postoji jedinstvena baza podataka, niti jednostavan pristup ovoj bazi.
– putari: naãa preduzeña za odræavanje puteva, niti organi koji upravljaju
putevima (direkcije za puteve i nadleæni organi za saobrañaj) ne vode posebne
evidencije o nezgodama, mada bi ove evidencije trebalo da pomognu u definisanju
opasnih mesta na putevima i otklanjanju opasnosti.
– nezavisna tela i komisije za nadzor (Traffic Safety Audit) treba da budu
najvaæniji redovni korisnik podataka o nezgodama kako bi nezavisno od putara,
policije i drugih dræavnih organa vrãili analizu i procenu bezbednosti puta. U
naãoj zemlji ovaj nadzor ne funkcioniãe.
Policija je obiåno prvi organ koji se redovno obaveãtava o nezgodi, koji izlazi
na lice mesta i evidentira najvaænije podatke o nezgodi. Pri tome se moæe razlikovati
nekoliko razliåitih izveãtaja i evidencija:
– hitni izveãtaji o nezgodi koji podnose policajci koji prvi izaœu na lice mesta,
– evidencija obeleæja nezgoda na statistiåkim upitnicima (SN upitnik) koji
se unose u jedinstven informacioni sistem MUP-a ,
– evidencija nezgoda kod kojih saobrañajna policija vrãi samo obezbeœenje
lica mesta, a uviœaj vrãe lokalno nadleæni organi (izveãtaj o saobrañajnoj
nezgodi, odnosno izveãtaj o obezbeœeçu lica mesta),
– dnevni izveãtaji o kriviånim delima,
– uviœajna dokumentacija o saobrañajnoj nezgodi itd.
Literatura
Ercoli, L. i Negri, L (1985). A proposal for the stadarization of road accident reports.
Evaluation 85, evaluation of local safety measures. Paris: Onser.
Evans, L (1991). Traffic safety and the driver (Page 154-155). Van Nostrand Reinhold,
New York.
189
6. SAOBRAÑAJNE NEZGODE