BEZBEDNOST SAOBRAŃAJA – uőbenik –

3.7. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja
Teorija sklonosti je protumaåila znaåajne praktiåne probleme i prvi put ponudila
moguñnost da meri sklonost pojedinih lica ka saobrañajnim nezgodama, a
na osnovu njihovog psihofiziåkog sklopa i drugih incidenata koje su imali u
svome iskustvu. Na primer, na osnovu analize psihofiziåkih osobina liånosti ili na
osnovu analize dosadaãnjih iskustava (nezavisno od saobrañaja), moguñe je odrediti
sklonost vozaåa ka saobrañajnim nezgodama i izdvojiti ekstremno sklone,
srednje sklone i one koji nisu skloni incidentima, pa ni saobrañajnim nezgodama.
U skladu sa ovom teorijom elimisani su mnogi profesionalni vozaåi iz saobrañaja
kao nebezbedni (veoma skloni saobrañajnim nezgoadama), a da nisu ni imali saobrañajnu
nezgodu.
Ipak, ova teorija je beleæila i brojne promaãaje u tumaåenju pojedinih pojava.
Na primer, deãavalo se da vozaå koji je proglaãen ekstremno sklonim
nezgodama u duæem periodu (posle preœene veñe kilometraæe) nije imao ni jednu
nezgodu i obratno. Zato se pristupilo usavrãavanju i korigovanju ove teorije.
3.6.4. Spell teorija
Spell teorija polazi od pretpostavke da liånosti koje su sklone jednom
incidentu – sklone su i ostalim, pa su sklone i saobrañajnim nezgodama. Meœutim,
ova teorija, pored psihofiziåkih osobina liånosti, uzima u obzir objektivne
okolnosti u kojima se nalazi lice. Ova teorija polazi od toga da odreœeno lice
moæe biti veoma sklono incidentima (i saobrañajnim nezgodama) u jednim, a
veoma bezbedno u drugim okolnostima. Na primer, jedno lice je veoma sklono
incidentima noñu, drugo lice rano ujutro, a treñe u sumrak, po kiãi itd. U ovim
objektivnim okolnostima lice je sklono i saobrañajnim nezgodama. Dakle, ova
teorija, spaja i uvaæava subjektivne karakteristike liånosti i objektivne karakteristike
situacije u kojoj lice vozi (uåestvuje u saobrañaju).
Trebalo bi imati na umu da je ovo samo uproãñeni prikaz åetiri teorije ili
åetiri pristupa tumaåenju pojave saobrañajnih nezgoda. Danas su razvijene ili se
razvijaju brojne teorije saobrañajnih nezgoda, ali najveñi broj vodi poreklo od navedene
åetiri teorije.
3.7. MERENJE NIVOA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA
Merenje se moæe definisati kao uporeœivanje nepoznate i poznate veliåine
iste vrste. 24 Kvalitetno merenje znaåajnih veliåina je uslov za razvoj neke nauåne
oblasti. Pri tome su se prvo pojavljivale kakve-takve mere i metode merenja, a zatim
su one usavrãavane i optimizirane. Sa razvojem nauke i tehnike, merenja postaju
sve preciznija, ãto omoguñuje dalji razvoj. Jednostavno i precizno merenje ni-
24 Merenje – procenjivanje neke veliåine prema njenom odnosu sa nekom veliåinom iste vrste, uzetom kao
jedinica i referenca (Nova Larusova enciklopedija, JRJ, Zemun, 1998).
77
3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA