BEZBEDNOST SAOBRAŃAJA – uőbenik –

4.3. Put kao faktor bezbednosti saobrañaja
Dakle, autoputevi su najbezbedniji putevi. Na ostalim otvorenim putevima
za meãoviti saobrañaj (ruralni putevi) rizik nezgode je tri, a na gradskim ulicama
ãest puta veñi.
4.3.2. Trasa puta
Trasa puta veoma utiåe na bezbednost saobrañaja, a posebno promene radijusi
krivina i nagibi. U krivinama sa radijusom od 400 m rizik od nezgode je dva
puta veñi nego na pravoj deonici, a na krivinama sa 100 – 200 m, ovaj rizik je 4
do 8 puta veñi. 73
Meœutim, na rizik nezgode joã znaåajnije utiåu promene radijusa krivina i
nagiba kolovoza. Ako se na putu smenjuju duge prave deonice i deonice sa oãtrim
krivinama ili se smenjuju ravne deonice sa strmim deonicama proseåan broj
nezgoda raste, u odnosu na puteve sa ujednaåenim uslovima voænje. Nezgode se
koncentriãu na deonicama sa znatno oãtrijim krivinama u odnosu na prethodni
pravac ili blagu krivinu, kao i na deonicama sa usponom posle duæih ravnih deonica.
Negativan uticaj nagiba i oãtrih radijusa utiåe na bezbednost saobrañaja i na
ostalim (pravim i ravnim) deonicama. Naime, nepovoljni radijusi i nagibi dodatno
zamaraju vozaåe, doprinose napetosti, nestrpljivosti i agresivnosti, ãto dolazi
do izraæaja i posle ovih deonica. Neki tipovi nezgoda (npr. nezgode pri preticanju)
se koncentriãu na pravcima posle serije oãtrih krivina i na ravnim deonicama
posle duæih uspona. 74
4.3.3. Proseåan broj prikljuånih puteva (raskrsnica)
Broj nezgoda raste sa porastom broja raskrsnica po kilometru puta.
Ovo je logiåno, jer svaka raskrsnica predstavlja veñi broj konflikata i opasnih situacija
koji se mogu realizovati u nezgodu. Rizik nezgode je veñi u raskrsnicma
sa viãe prilaza, sa intenzivnijim saobrañajem (a posebno sa viãe vozila iz sporednih
puteva) i veñim brzinama ispred raskrsnica. Brude (1986) je utvrdio da je
rizik nezgode na raskrsnicama sa åetiri prilaza dva puta veñi, nego na sliånim raskrsnicama
sa tri prilaza.
S druge strane, raskrsnice zamaraju vozaåe, stvaraju uslove za agresivnost i
druge negativne pojave koje poveñavaju rizik nezgode i izmeœu raskrsnica.
4.3.4. Stanje kolovoza
Na mokrom i prÿavom kolovozu oteæano je upravÿaçe i koåeçe vozila.
Posebno su opasne promena staçe kolovoza. Najviãe nezgoda se dogaœa u vreme
prvih kiãa posle duæeg suvog perioda. Posle duæeg perioda sa loãom podlogom,
73 Isto.
74 Lipovac, K., Prilog modelovanju procesa bezbednog preticanja (doktorska disertacija), Saobrañajni fakultet,
Beograd, 1993, str. 21.
131
4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA