BEZBEDNOST SAOBRAŃAJA – uőbenik –

8.5. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada
ko bi se skrenula paænja na znaåaj ovih tragova, odnosno na silinu sudara ili druge
vaæne okolnosti). U nekim situacijama meriñemo i dimenzije otpalih delova sa
vozila (kako bi ih ãto kvalitetnije ucrtali u planu ili da bi skrenuli paænju na njihov
znaåaj).
Fotografisanje materijala i delova otpalih sa vozila trebalo bi da obezbedi
kvalitetno prikazivanje izgleda i dimenzija ovih tragova i njihovog poloæaja u odnosu
na saobrañajnu povrãinu i druge tragove. Ovo podrazumeva koriãñenje razmernika
(razmerna fotografija), a åesto zahteva posebne tehniåke uslove i/ili pripremu
pre fotografisanja.
Skiciranje ovih tragova svodi se na njihovo slobodoruåno crtanje i kotiranje
pribliæno u njihovom obliku i dimenzijama.
Merenje materijala i delova otpalih sa vozila zavisi od njihove veliåine i
koncentracije. Naime, ako naœemo izolovan deo vozila ili komad materijala sa
vozila merimo ga kao taåkasti trag. Ako su dimenzije traga znaåajne, ali pravac
pruæanja traga nije vaæan ili nije poznat, merimo ga kao koncentrisan trag. Konaåno,
ako su ovi tragovi rasuti na veñoj povrãini, znaåajan je i pravac njihovog pruæanja
(po njemu se moæe odrediti pravac kretanja vozila), meriñemo ih kao
povrãinske tragove.
U zapisniku o uviœaju detaljno bi trebalo opisati vrstu, poreklo, izgled,
poloæaj i veliåinu ovih tragova.
Izuzimanje materijala i delova otpalih sa vozila, obavezno se vrãi, ako vozilo
nije poznato ili je sporno poreklo traga. Posebno je znaåajno, izuzeti sve materijale
i delove za vozila koji su podobni za identifikaciju NN-vozila. U tom smislu,
trebalo bi napomenuti, da su za mehanoskopska uklapanja najbolji polomljeni
komadi delova sa vozila, ako oåekujemo da se preostali deo nalazi na vozilu (komadi
migavca, okvira fara, ukrasnih lajsni, krupniji komadi stakla fara).
8.5.3. Krajnji poloæaj vozila, lica i predmeta
Posebno vaænu posledicu nezgode predstavljaju krajnji poloæaji vozila, lica
i predmeta na mesta nezgode. Krajnji poloæaj vozila zavisi od mesta sudara, vrste
sudara, brzine vozila u trenutku sudara, naåina kretanja vozila posle sudara i drugih
okolnosti. Zato ñe korektno fiksiranje krajnjeg poloæaja vozila pomoñi veãtaku
da pouzdano utvrdi mesto sudara, sudarnu brzinu, naåin kretanja vozila posle
sudara i tako dalje.
Krajnji poloæaj predmeta koji su otpali sa vozila, koje je nosio peãak ili biciklista,
u vezi je sa mehanizmom sudara, mestom sudara, sudarnim brzinama, oblikom
i teæinom predmeta i tako dalje. Ukoliko na licu mesta korektno utvrdimo
krajnji poloæaj ovih predmeta i dokumentujemo ostale vaæne okolnosti (vrstu, oblik
i veliåinu predmeta), pomoñi ñemo veãtaku da korektno analizira nezgodu, a
posebno mehanizam sudara.
Krajnji poloæaj vozila, lica i predmeta fiksira se skiciranjem, odnosno odgovarajuñim
merenjima. Pri tome bi trebalo utvrditi da li su neki predmet i tragovi pomerani
pre naãeg dolaska na lice mesta i ovo jasno saopãtiti u zapisniku o uviœaju.
249
8. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE