BEZBEDNOST SAOBRAŃAJA – uőbenik –

15.3. Raspodela ljudstva i drugih resursa
odnosno za bezbedno odvijanje saobrañaja. Svi ostali poslovi stanice policije treba
da budu u najveñoj meri podreœeni ovim zadacima. Policajac u patroli prva je
linija druãtva u borbi protiv kriminala. On je pojedinaåno odgovoran za stanje na
svom patrolnom reonu. Tu dolazi do izraæaja decentralizacija policijske funkcije,
pojedinaåna inicijativa, ali u okviru opãte strategije i taktike policijske sluæbe.
Pri formiranju patrolnih reona i planiranju patrola trebalo bi postiñi sledeñe:
1) decentralizovati ukupan problem na manje celine. Pri tome se polazi
od stava da je uspeãan rad na patrolnom reonu osnova uspeha rada policijske
stanice, kao i da je efektivna patrolna sluæba temelj policijske organizacije;
2) kod svih uåesnika u saobrañaju, a posebno kod poåinilaca saobrañajnih
prekrãaja ostvariti utisak da se saobrañajni policajac moæe pojaviti
uvek i na svakom mestu;
3) pribliæno jednako optereñenje patrola na razliåitim reonima u pogledu
veliåine oblasti (duæine putne mreæe, obima saobrañaja, obima problematike
bezbednosti saobrañaja i sl.);
4) obezbediti jednako vreme reagovanja na nebezbedne pojave, a posebno
na pozive graœana i uåesnika u saobrañaju,
5) obezbediti moguñnost brze i efikasne pomoñi svakom policajcu i u svakom
vremenu od strane drugih policajaca na terenu;
6) pokrivanje celokupne teritorije i svih puteva u skladu sa potrebama za
policijskom uslugom.
Ukoliko se loãe planira raspodela policajaca na patrolne reone, a posebno
ako sve ili neke policajce preopteretimo radnim zadacima, onda policajci
postaju nezadovoljni i neefikasni, poåinju izbegavati radne obaveze, æale se
na neravnopravan poloæaj, rastu zahtevi da promene sluæbu (da idu iz saobrañaja
u druge linije rada, da idu u administraciju i sl.), raste sklonost ka
korupciji i drugim nezakonitim poslovima. S druge strane, na pojedinim reonima
javlja se sve viãe problema u odvijanju saobrañaja, åeãñi su zastoji u saobrañaju,
saobrañajni prekrãaji i saobrañajne nezgode.
U poåetku je raspodela policajaca vrãena prema veliåini prostora (tako da
se cela povrãina grada ili staniånog reona podeli na reone jednake veliåine), zatim
prema duæini putne mreæe (ukupna duæina putne mreæe se podeli na jendake patrolne
reone), prema veliåini saobrañaja (pri podeli na patrolne reone vodi se raåuna
o veliåini saobrañaja) itd. Danas se pri podeli na patrolne reone uzimaju u obzir
i drugi faktori: broj saobrañajnih prekrãaja, struktura saobrañajnh prekrãaja
i drugih dela, broj raskrsnica, broj opasnih deonica i “crnih” taåaka na putu,
gustina uliåne mreæe, vrsta i vremenska neravnomernost saobrañaja itd.
Neki policijski autoriteti smatraju da ne postoji egzaktan metod odreœivanja
patrolnih reona, jer se pri tome mora voditi raåuna o velikom broju faktora i njihovom
razliåitom znaåaju u datim uslovima. Uvek se mora ostaviti dovoljno
prostora za intuiciju i akumulirano iskustvo stareãine. Naime, polazi se od osnovnog
principa da bi patrolni policajci trebalo da budu rasporeœeni po reonima
357
15. PATROLNA I POZORNIÅKA
DELATNOST U BEZBEDNOSTI