BEZBEDNOST SAOBRAŃAJA – uőbenik –

6
Lipovac, P. Krsto Bezbednost saobrañaja
sklonost ka nezgodama. Nauånici su uspeli da za svakog vozaåa, unapred, pre
prve nezgode, odrede da li je i koliko sklon nezgodama. Tako su mogli struåno da
odaberu najbezbednije ili odbace najnebezbednije vozaåe u grupi koju su testirali.
Prevoznici su imali veliku korist od ovakvog pristupa. U naãoj praksi su poznati
primeri kada su psiholozi za nekog vozaåa ukazali da je sklon nezgodama, a poslodavac
to nije uvaæio, pa su ti vozaåi u vrlo kratkom periodu uåestvovali u desetak
i viãe nezgoda.
Moæe se priåati i o jednoj podteoriji teorije sklonosti, a to je teorija oæiljaka.
Prema teoriji oæiljaka, oæiljci su dobar pokazatelj sklonosti liånosti ka akcidentima.
Kada struånjak analizira svaki oæiljak (akcident) on moæe da definiãe
sklonost ka novim akcidentima kao svojstvo liånosti. Na osnovu toga je moguñe i
dati stav o sklonosti ka nezgodama.
6.5.4. Spell teorija
U praksi su uoåeni sluåajevi kada je za nekog vozaåa utvrœena vrlo velika
sklonost ka nezgodama, a oni, ni posle duæeg perioda, nisu uåestvovali u nezgodama.
Postojale su i grupe ljudi za koje je odreœena vrlo mala sklonost ka nezgodama,
a oni su u kratkom periodu imali viãe nezgoda. Ovo nije mogla da objasni
teorija sklonosti.
Detaljnija sagledavanja ovog problema dovela su do Spell teorije. Prema
spell teoriji, na rizik uåeãña u nezgodama utiåe sklonost koja zavisi od psihofiziåkih
karakteristika liånosti (subjektivni faktor), ali i od vremenskih, saobrañajnih
i drugih okolnosti (objektivni faktor). Na primer, vozaå odreœenih
psihofiziåkih osobina nije bezbedan u noñnim uslovima, ali je bezbedan u drugim
uslovima; drugi vozaå je sklon nezgodama u vreme kiãe ili kada je mnogo vozila
na putu itd.
Ovakva teorija je pomogla da se objasne praktiåni primeri u kojima su neki
vozaåi åeãñe uåestvovali u nezgodama i obratno. S druge strane, pomogla je vozaåima
u preciznijem definisanju njihove sklonosti ka nezgodama u konkretnim
uslovima, umesto ranijeg generalnog odbacivanja kao loãih vozaåa (u svim uslovima).
176
6.6. MODELI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA
Danas je u zemljama OECD prisutno pet pristupa (modela) bezbednosti saobrañaja:
1) Opisni (deskriptivni) modeli,
2) Modeli predviœanja (Analitiåki makromodeli),
3) Modeli faktora rizika (analitiåki mikromodeli),
4) Modeli koji prikazuju posledice saobrañajne nezgode i
5) Modeli koji se oslaçaju na prañeçe indikatora bezbednosti saobrañaja.