BEZBEDNOST SAOBRAŃAJA – uőbenik –

3.4. Nauåne metode i metodologija
obuka graœana u urgentnoj medicini itd.), korektno je istañi da veñina elemenata
utiåe i na aktivnu i na pasivnu bezbednost saobrañaja. Ovi uticaji mogu biti veoma
kompleksni i njihovo merenje je, po pravilu, veoma skupo, a nekad podrazumeva
i metode pokuãaja i pogreãki. Neki uticaji se otkrivaju tek posle nekoliko
godina prañenja i istraæivanja. Veoma retko neki element vozila, åoveka, puta ili
okoline u istom smeru deluje na sve faktore bezbednosti saobrañaja. Åeãñi su
sluåajevi razliåitih, pa åak i suprotnih uticaja:
– razliåiti – suprotni uticaji na aktivnu bezbednost saobrañaja, u razliåitim
situacijama 3 (na primer, upotreba svetala danju smanjuje broj åeonih sudara,
ali poveñava broj obaranja peãaka),
– razliåiti – suprotni uticaji na pasivnu bezbednost saobrañaja (vazduãni jastuci
smanjuju povrede i smrtnost kod snaænih åeonih sudara–pri upotrebi
sigurnosnih pojaseva, ali mogu poveñati posledice ili, åak izazvati smrt
suvozaåa, kod nekih manjih sudara – ako ovaj sedi nepravilno i ne koristi
pojaseve),
– pozitivni uticaji na aktivnu, a negativni uticaji na pasivnu bezbednost saobrañaja
(na primer, unutraãnje ogledalo u vozilu smanjuje verovatnoñu
nastanka nekih saobrañajnih nezgoda, ali moæe povrediti lica u vozilu, pri
sudaru) i
– negativni uticaji na aktivnu, a pozitivni na pasivnu bezbednost saobrañaja
(1. primer: upotreba mobilnih telefona u toku voænje poveñava verovatnoñu
nezgode, ali posedovanje mobilnog telefona omoguñuje brzo obaveãtavanje
i efikasno zbrinjavanje i spaãavanje povreœenih, 2. primer:
vazduãni jastuci negativno utiåu na aktivnu bezbednost, jer se mogu nepotrebno
aktivirati pri prelasku preko udarne rupe ili pri slabim sudarima, ali
pozitivno utiåu na pasivnu bezbednost jer, u proseku, smanjuju smrtnost i
teæinu povreda kod snaænih sudara).
3.4. NAUÅNE METODE I METODOLOGIJA
S obzirom na prethodno izloæeno, jasno je da bezbednost saobrañaja koristi
vrlo raznovrsne nauåne metode koje su svojstvene prirodnim, tehniåkim i druãtvenim
naukama. Ipak, mogu se izdvojiti neke metode koje su najåeãñe ili su najznaåajnije
u bezbednosti saobrañaja. Tu su metod apstrakcije, metod analize, metod
sinteze, induktivni i deduktivni metod, metod eksperimenta i metod posmatranja.
Metod (gråki methodos ili lat. methodus – put i naåin istraæivanja) je postupak
kojim se postiæe unapred postavljen cilj. 4 Metod je smiãljeno i plansko postupanje
radi postizanja nekog cilja. Nauåni metod se moæe definisati kao sveu-
3 U ovom sluåaju se mere svi efekti i odluåuju dominantni uticaji.
4 Vujaklija, M., Leksikon stranih reåi i izraza, Prosveta, Beograd, 1980, str. 559.
65
3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA